Iza Vlade Jagodića je i te kako turbulenta godina. Odlazak iz Tuzle mogao se lako naslutiti, ali dolazak u Srbiju, da tamo proba „trenerski hljeb“ malo ko je mogao očekivati!

Jagodić  se prihvatio posla u Ivanjici, došao je u Javor u trenutku kada je ekipa imala osam vezanih poraza. Dogurao je do kraja jeseni, ekipu je uveo u vode koje garantuju barem borbu za opstanak, što i jeste cilj.

On je trener sa ogromnim iskustvom, vodio je Borac tri puta (titula), Laktaši, Kozara, Sloboda (Tuzla), Čelik, mlada reprezentacija BiH (U-21).

U intervjuu za naš portal Jagodić se dotakao svega po malo…..

– Naravno, da sam praznike odlučio provesti kod kuće sa svojim najbližim. Bez obzira na sve, ja sam stanovnik Banjaluke, dan – dva provešću i u rodnom Kočićevu, i slijedi povratak u Srbiju, pripreme počinju već 8. januara.

Kakav je tvoj status u Javoru?

– Odličan! U klubu sam maksimalno uvažavan. Imam Ugovor do ljeta, uz klauzulu ukoliko se izbori opstanak da automatski se produži na još jednu godinu, u što ja uopšte ne sumnjam. Imamo kvalitetan igrački kadar, stići će još nekoliko pojačanja, a ono što raduje sve u klubu, imamo veliki broj mladih igrača, reprezentativaca Srbije, Makedonije, Crne Gore….što samo potvrđuje pravilo da u klubu ozbiljno razmišljaju, imaju dugoročne planove, stabilnu situaciju, i sada je samo da na terenu to sve sprovedemo u djelo. Možda je mogao biti i koji bod više na kontu, ali nema razloga za nezadovoljstvo, u igri smo za opstankom, i taj cilj je i više nego realan.

Ima li u Srbiji pritisaka kao u Premijer ligi BiH?

– Naravno da ima, ali to se ne može mjeriti sa stanjem u bh fudbalu! Mene poslije utakmice u Ivanjici još niko nije pitao, da li razmišljam o ostavci, a kod nas je to pitanje broj jedan! Nema kontinuiteta, i zato nam i jeste liga takva kakva je. U prvom planu su kvazi novinari, menadžeri, tzv navijači. Ulica diktira politiku kluba. Barem u Ivanjici toga nema, a koliko vidim i u drugim klubovima je slična situacija.

Kada uporediš Super ligu Srbije, odnosno Premijer ligu BiH, kako ih doživljašaš?

– Razlika je ogromna! „Nebo i zemlja“, naravno u korist Srbije. Od jačine klubova, infrastrukture, rada u klubovima, omladinskih pogona…..Ekipa koju ja vodim borila bi se u Premijer ligi BiH za Evropu bez problema. Četiri ekipe koju odskaču u BiH (Sarajevo, Željezničar, Široki Brijeg, Zrinjski), dvije bi se borile za „Ligu za prvaka“, dvije bi bile u donjem dijelu tabele! Sve ekipe iz BiH iz „Lige za opstanak“ nemaju šta da traže u Srbiji, ispale bi u niži rang gotovo bez ispaljenog metka.

Sa Javorom si izborio i plasman u četvrtfinale Kupa Srbije u kojem se sastaješ sa Partizanom. Igra se jedna utakmica, 14. marta u Ivanjici?

– U šali mi kažu da ću ja biti prvi trener Javora koji je pobjedio Partizan! Nisam znao, ali u dugoj istoriji Javora koja traje 105 godina, ova dva kluba odigrali su 25 zvaničnih utakmica. „Crno-bijeli“ su slavili 20 puta, i pet mečeva je završeno remijem. Statistika je poražavajuća, Partizan jeste favorit, ali jedna je utakmica, ko zna….Partizan će se tada boriti sa Crvenom Zvezdom u šampionatu Srbije, možda će još biti i u Evropi, tražićemo svoju šansu, iako su objektivno favoriti, ali i oni ne pobjeđuju uvijek.

Pratiš li šta se dešava u Premijer ligi BiH?

– Naravno. „Velika četvorka“ se izdvojila, i to je očekivano. Iznenađuje me loša situacija u Čeliku, koji je pred ponorom, i tek sada vidim da plasman na četvrtu poziciju kada sam ja klub vodio iz ove perspektive izgleda nešto veliko. Slično je i sa Slobodom. Ne mogu reći da mi je drago, ali ni cijela hajka koja se digla oko mene u Tuzli nije pomogla da Sloboda igra bolje. Od Borca se očekivalo više, ali s obzirom da je ovo godina povratka u ligu, treba biti realan. U ovom trenutku banjalučani nemaju ni kvalitet na terenu koji bi im donio koju poziciju više. Krupa je i dalje pozitivno iznenađenje, ali biće im sve teže nositi se sa takvim bremenom. Bio bi veliki uspjeh ako ostanu u vrhu. Kada je u pitanju Radnik, poslije sjajne sezone, bilo je za očekivati lagani pad, ali dok nisu ugroženi opstankom, sve je podnošljivo.

Rasplet oko selektora, „igrice“ iz FSRS, kako to doživljaš?

– I ja sam bio u sličnoj situaciji kada sam bio selektor mlade reprezentacije BiH. To mi ne mogu uzeti da sam ostvario najbolji plasman u istoriji BiH, uz opasku da želim Marinoviću da nadmaši taj rezultat i odvede „zmajiće“ na Euro. Kada je politika FSRS u pitanju, tu nema promjena. Rajevac je kao kandidat FSRS prošao kao „bos po trnju“ jer je od 15 dobio nula glasova, a isto to može očekivati i bilo ko, iza koga stane aktuelna klika iz FSRS. To je parazitska organizacija koja gleda samo svoje interese, pa nam je fudbal tu gdje jeste. Da se njih pita, oduzeli bi mi svih 10 trofeja, ali na sreću oni ostaju samnom, dok će neki vrlo brzo ponovo pred zadrugu sa gajbom pive, jer to im je najveći domet.

Za kraj, dugoročni planovi Vlade Jagodića?

– Moram priznati da mi je lijepo u Srbiji! Krug ljudi sa kojim sarađujem je na izuzetno visokom nivou, nema odstupanja. Sledeće sezone najavili su i napad na Evropu, i vidim sebe u tom projektu. Zašto da ne? I druga stvar neuporedivo lakše je otići negdje vani, iz Super lige nego iz BiH. Ponosan sam što sam jedini sa naših prostora koji radi u Srbiji, možda i to pokazuje da kvalitet kad – tad ispliva na površinu.