Da ćemo junački braniti svoju otadžbinu svjesni da su nadmoćniji i tehnički opremljeniji, ali da nas Srbija zove i da mi tom pozivu nikada nećemo reći ne. Ovako se svog prvog borbenog leta na avionu „MiG 29“, u veče 24. marta 1999. godine, sjeća potpukovnik-pilot Predrag Milutinović, među kolegama poznat kao Pera Grof. Danas, 17 godina poslije NATO agresije, kaže da bi učinio isto, da se nijednog trenutka ne bi dvoumio.

– O svom životu uopšte nisam razmišljao – nastavlja Milutinović.

– Strepio sam samo da neću moći da uzletim, jer su „Ponikve“ već bila pogodila dva „tomahavka“. Okršaja se nisam bojao. A kad smo se „sreli“ pokazao sam im svu manevarsku i borbenu obučenost srpskih pilota, čak i na avionu koji nije bio potpuno tehnički ispravan. Vrlo brzo, gore na nebu iznad moje otadžbine uletio sam u gnezdo od 30 njihovih aviona. Manevrima sam izbjegao sve njihove projektile, ali nažalost, iako sam imao priliku da gađam, nisam mogao da ispalim naoružanje jer mi je radar bio neispravan.

Po obavljenom zadatku, naš sagovornik je krenuo prema bazi, sletio je i bio na svega 600 metara iznad tla, kada je zbog otkazivanja generatora naizmenične struje avion pogođen. Major Predrag Milutinović spasao se katapultiranjem. public

– Mnogo je, poslije rata, bilo priča i rasprava o ispravnosti naših „MiG 29, ali ne želim o tome da diskutujem – priča Milutinović.

I dan-danas, kao vojnik-pilot Srbije, najponosniji sam što niko od nas nije odbio da poleti. Što smo disali i mislili kao jedan, od mehaničara do pilota. Što nismo imali dilemu da li treba ući u nebeski megdan sa NATO avijacijom. To što nismo dobili zlatne pilotske značke i što su s vremenom, tiho, naši podvizi i žrtve – skrajnuti, pričaćemo drugi put. Kada je Srbija zvala, niko od nas nije rekao neću. To je naša ocjena na ispitu rodoljublja.

O istinskom podvižništvu srpskih pilota tokom NATO agresije govorilo se minulih dana i u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu, u okviru manifestacije „Sjećanje na branioce otadžbine – vazduhoplovstvo i PVO tokom NATO agresije“.

– Oni su srpski vitezovi, istinski sinovi neba, podvižnici – kaže Petar Nedeljković iz Muzeja vazduhoplovstva.

– Oni su sve to znali, ali su bez dvoumljenja uzletali. Već, uveče, 24. marta 1999. poletjela su četiri borbena aviona tipa „MiG-29“. Sva četiri su oborena, ali su se piloti spasli.  Major Ilja Arizanov se spasao katapultiranjem i poslije dva dana skrivanja od albanskih terorista domogao se aerodroma u Prištini. Preminuo je, nažalost, vrlo mlad septembra 2011. u 51. godini. Spasli su se i major Nebojša Nikolić, Dragan Ilić i Predrag Milutinović.

Dvije noći kasnije, 26. marta 1999, podsjeća naš sagovornik, pogođena su dva aviona, kojima su upravljali major Slobodan Perić i kapetan prve klase Zoran Radosavljević. Kapetan Radosavljević, najmlađi pilot „MiG 29“, je poginuo, dok se major Slobodan Perić spasao katapultiranjem. Ovom istinskom junaku, kaže, smrt je potpisala životnu priču u saobraćajnoj nesreći krajem maja 2010. godine. Komandant lovačkog puka, major Milenko Pavlović, poginuo je, 4. maja 1999. Bio je pilot kakvog Srbija dugo neće imati…

U muzeju vazduhoplovstva u Beogradu, čuva se originalna maketa aviona „MiG-29“, napravljena kao „mamac“ za NATO projektile.

– To je jedna od šest maketa koje smo napravili 1998. godine – kaže potpukovnik Đorđe Ivanov, njihov idejni tvorac.

– Ostalih pet, dok su bile na aerodromu Batajnica, uništili su NATO projektili. Te makete smo pravili u jednoj fabrici namještaja u Staroj Pazovi, od drveta i štamparskog lima. svaki je koštao oko 1.500 njemačkih maraka, dok je svaki projektil koji ih je gađao misleći da su pravi, koštao oko 250.000 dolara.