Za se­lo Ger­zo­vo, u op­šti­ni Mrko­njić Grad, kažu da je je­dno od ne­ta­knu­tih bi­se­ra pri­ro­de. A, u tom pri­ro­dnom rezerva­tu, Že­ljko Zec ima krdo od 17 ko­nja. Plus dva­de­se­tak ra­su­tih po dru­gim krdi­ma. Po­se­bno se po­no­si je­dnim pas­tu­vom, mo­ćnog ime­na Ja­dran.

– Ta­kvog ždri­jep­ca ne­ma na ovim pros­to­ri­ma. Ku­pio sam ga u Hrvat­skoj za šest hi­lja­da ma­ra­ka, ali ga sa­da ne bih dao ni za no­vog “mer­ce­de­sa”. Težak je oko 800 ki­lo­gra­ma i za­is­ta je ka­pi­ta­lac. Glavni je “šme­ker” u sta­du, a i ši­re. Iz ra­znih kra­je­va do­vo­de ko­bi­le, jer žele da do­bi­ju ždri­je­be od Ja­dra­no­ve lo­ze –po­či­nje pri­ču Že­ljko.

Sa su­pru­gom Vi­dom i tro­ji­com si­no­va, Ra­do­va­nom, Mi­la­nom i Dra­ga­nom, nas­ta­vio je tra­di­ci­ju svo­jih pra­dje­do­va.

– Lju­bav pre­ma ko­nji­ma se ne može mje­ri­ti nov­cem. Ko­nji su ne­ka­da bi­li i ma­ši­na, i tra­ktor, i luksu­zni auto­mo­bil. Baš sve, po­go­to­vo u ovim na­šim vrle­ti­ma, ko­je ne bih mi­je­njao ni za šta na svije­tu. Mo­je krdo u šta­li pro­ve­de sa­mo tri zim­ska mje­se­ca, sve os­ta­lo vri­je­me je na paš­nja­ci­ma. Pri­ro­da se pos­ta­ra­la da ima­ju gdje da pa­su, da se na­po­je vo­de, pa on­da i ne ču­di što su ova­ko lijepi. Čes­to nam na­vra­te i tu­ris­ti ko­ji obi­la­ze ove kra­je­ve i ne mo­gu se na­ču­di­ti da ova­kvo ne­što ima, i to u onom pra­vom pri­ro­dnom obli­ku –do­da­je Že­ljko.

Da pri­ro­da zna bi­ti i okru­tna, kaže, uvje­rio se ne­bro­je­no pu­ta.

– Ne­da­vno su čo­ba­ni pro­vo­di­li sta­do ova­ca, bi­lo ih je oko dvi­je hi­lja­de. Usred bi­je­la da­na na­pa­lo ih je krdo vu­ko­va. Je­dnu ov­cu su za­kla­li. Po­jav­lju­ju se i gla­dni med­vje­di na­kon zim­skog sna. Na sreću, ko­nji su do­vo­ljno ja­ki da se od­bra­ne. Za sa­da ni­sam imao pro­ble­ma sa div­ljim živo­ti­nja­ma, ali uvi­jek tre­ba bi­ti opre­zan –na­po­mi­nje naš sa­go­vor­nik.

Že­ljko s nes­trplje­njem oče­ku­je pri­no­ve u svom krdu.

– De­vet ko­bi­la se tre­ba oždri­je­bi­ti, pa će bi­ti ra­dos­ti. Kre­će se­zo­na, vje­ru­jem da ću sa Ja­dra­nom i na ne­ku štra­pa­ri­ja­du. Pa, kad pra­por­ci za­zve­če! Ne­ma ni­šta lje­pše ne­go vi­dje­ti do­brog do­ma­ći­na sa do­brim ko­njem. Mi­ris sta­rih do­brih vre­me­na – za­klju­ču­je Že­ljko Zec, do­ma­ćin iz Ger­zo­va.

“Narodne novine”