Jednom prilikom, u razgovoru sa tadašnjim visokopozicioniranim kadrom u FSRS, pitao sam ga za epilog jedne afere, koja je uzburkala tadašnje fudbalske duhove. Smatrajući da, po slovu „fudbalskih“ zakona, nazire konačno rješenje nadležnih, dotičnom sam rekao da je odluka sasvim izvjesna. Međutim, dobio sam eksplicitnu repliku: „Nije važno šta piše u Pravilnicima, važnije je o kojem se klubu radi“.

 

I zaista,  u konkretnom slučaju radili su razni lobiji, što je važnije od svega i donešena je odluka, kako je i predviđao moj sagovornik.

 

Danas su došli su neki novi likovi, otišli su „stari“ i istrošeni kadrovi. Nova lica, nova pravila.

Međutim, cirkus je nastavljen, jer jedan od najvažnijih pravilnika, onaj Disciplinski, nije usklađen sa važećim Disciplinskim pravilnikom FSBiH.

 

Početak komentara, daje odgovor i na ovo pitanje.

 

U FS RS, ekipa može da odustane od višeg ranga, da prođe nekažnjeno, a u FSBiH ne može. Od 2011. godine, kada je usvojen „neusaglašeni“ Disciplinski pravilnik,  mnogi su se prvaci Drugih liga RS, Regionalnih liga, izjašnjavali da ne mogu u viši rang, da nemaju uslove i prolazili nekažnjeno. Pojedini klubovi su to radili i više sezona, neće, pa hoće, pa obrnuto.

Opet neki su i bili „odrezani“ pa su završavali u najnižem stepenu takmičenju. Savez nekom majka, nekom maćeha.

 

Kad je tako teška situacija, zašto niti jedan naš klub, prvak Prve lige RS, nije odustao od takmičenja u Premijer ligi BiH? Zato što postoji Disciplinski pravilnik FSBiH, koji to ne dozvoljava. Ali, FSRS je, kažu “stručnjaci”, bolji dio FSBiH.

 

Nameću se dva logična pitanja: “Da li postoje pravnici u našem Savezu? Nije li i naš predsjednik Mile Kovačević, pravnik?”

 

Ipak, Savezu su važni klubovi….