Svo­ju kam­pa­nju ne želim da vo­dim na na­čin da plju­jem po svom protivkandidatu, već da ar­gu­men­to­va­no izne­sem svo­je sta­vo­ve ka­ko po­bolj­ša­ti sta­nje u na­šem fu­dba­lu. O nji­ma će su­di­ti vri­je­me ko­je je is­pred nas, da li su ra­di­li dobro ili ne.

Ovo je po­ru­čio Pe­tar Je­lić, čo­vjek ko­ji je iza­šao na “crtu” aktu­le­nom predsjedniku FSRS Mi­li Ko­va­če­vi­ću.

Je­lić iza se­be ima za­vi­dnu igra­čku ka­ri­je­ru, a dvi­je go­di­ne je bio i pred­sje­dnik FK Mo­dri­ča. U kan­di­da­tu­ru ula­zi sa jasnom vi­zi­jom i željom da po­kre­ne ne­što na bo­lje.

Ot­kud ide­ja za kan­di­da­tu­rom?

– Pri­je dva mje­se­ca ko­op­ti­ran sam u Upra­vni odbor FK Bo­rac. U raz­go­vo­ru sa čel­nim lju­di­ma klu­ba, ali i čel­ni­ci­ma PFS Ba­nja­lu­ka i broj­nim fu­dbal­skim radnici­ma iz svih di­je­lo­va Re­pu­bli­ke Srpske, do­šli smo na ide­ju da bi tre­ba­lo nešto mi­je­nja­ti. Izbor je pao na me­ne i mi­slim da mo­gu pro­mi­je­ni­ti mno­go to­ga, jer ja odli­čno znam šta zna­či fudbal. Onaj či­ja ko­lje­na ni­su bi­la krva­va, ko ni­je pla­kao kad pri­mi gol u po­slje­dnjoj se­kun­di ili ska­kao od sre­će kada ga pos­ti­gne, i ne može sa­gle­da­ti sve aspe­kte ovog pro­ble­ma.

Šta bi bio vaš izbor­ni mo­to. Šta možete obe­ća­ti da će­te pro­mi­je­ni­ti ako dobi­je­te po­dršku Skup­šti­ne FSRS?

– Ima dos­ta pro­ble­ma u fu­dba­lu RS i od njih ne tre­ba bježati. Pri­je svih, u pasivnos­ti lju­di ko­ji nas pred­stav­lja­ju u za­je­dni­čkim ti­je­li­ma, pa do ra­zno­ra­znih ko­mi­si­ja. Ti lju­di čes­to brka­ju svo­je ugo­dne fo­te­lje i po­ložaje sa sta­njem u fudba­lu ko­je ni­je do­bro. Klu­bo­vi nam se ga­se, a ni­ko ni­šta ne pre­du­zi­ma. Vra­ti­ti ba­ze klu­bo­vi­ma, da bu­du nji­hov ser­vis, a ne obrnu­to.

Tra­ga­te li za spon­zo­ri­ma?

– Da. I to, vi­še njih! Prva li­ga mo­ra ima­ti ge­ne­ral­nog spon­zo­ra po ugle­du na Premi­jer li­gu BiH. Sa tim nov­cem klubo­ve bi oslo­bo­di­li tro­ško­va pla­ća­nja službe­nih li­ca, ko­ji i ni­su ma­li za na­še uslo­ve. Ra­zmiš­ljam i o ko­ti­za­ci­ji. Možda je naj­bo­lji na­čin da je klu­bo­vi pla­te, ali da za­uz­vrat u tom izno­su do­bi­ju spor­tsku opre­mu i re­kvi­zi­te po izboru. Sa os­tat­kom pa­ra ko­je ima­ju na ra­spo­la­ga­nju, klubo­vi bi mo­gli do­ves­ti i ne­ko ma­lo bo­lje po­ja­ča­nje, afirmisa­ni­jeg tre­ne­ra, a samim tim po­ve­ća­li bi kva­li­tet li­ge, što i jes­te kraj­nji cilj.

Ve­li­ki klu­bo­vi su pa­li na nis­ke gra­ne. Šta ura­di­ti da vra­ti­mo cen­tre po­put Ba­nja­lu­ke, Tre­bi­nja, Istočnog Sa­ra­je­va, Mo­dri­če, Uglje­vi­ka…?

– Da se ra­zu­mi­je­mo, ne može Sa­vez bi­ti od­go­vo­ran za ka­tas­tro­fal­no sta­nje u klubu, ali može mu po­mo­ći. U sa­ra­dnji sa po­dru­čjem, ali i lo­kal­nom za­je­dni­com, može se mno­go to­ga pos­ti­ći, a ne sa­mo bi­ti ni­je­mi po­sma­trač sve­ga. Fudbal treba da se igra u sva­kom so­ka­ku, se­lu, va­ro­ši­ci, gra­du, ali zna se ko­ji su naj­ve­ći na ovim pros­to­ri­ma  i ko­ji pri­vla­če ma­se. Na njih tre­ba obra­ti­ti po­se­bnu pažnju, jer sa ja­kim Bor­cem, Le­ota­rom i Sla­vi­jom, FSRS je ja­či i kao in­sti­tu­ci­ja.

Ra­zmiš­lja­te i o prav­lje­nju ku­će fu­dba­la?

– Da, ali za ra­zli­ku od re­gi­onal­nih cen­ta­ra Za­gre­ba i Beo­gra­da ko­ji ni­su ima­li pro­ble­ma sa tim, mi­slim da bi­smo mi umjes­to je­dnog ve­li­kog, tre­ba­lo da napravi­mo tri ma­nja, u Ba­nja­lu­ci, Bi­je­lji­ni i Tre­bi­nju. Ta­ko bi­smo po­kri­li cije­lo po­dru­čje Re­pu­bli­ke Srpske, ima­li bi ta­len­te na oku­pu i če­ka­li ne­ka bo­lja vremena da oku­pi­mo i A reprezentaci­ju Re­pu­bli­ke Srpske.

Igra­li ste u Evro­pi, vi­dje­li mno­go to­ga, da li iz tih is­kus­ta­va crpi­te svo­ju kan­di­da­tu­ru?

– Igrao sam u ve­li­kim klu­bo­vi­ma, or­ga­ni­zo­va­nim li­ga­ma, znam ka­ko us­pje­šni klu­bo­vi i sa­ve­zi fun­kci­oni­šu. Nažalost, kod nas je to sve mi­sa­ona ime­ni­ca. Svojim re­zo­nom shva­ta­nja spor­ta, si­gur­no mo­gu da po­mo­gnem. Kada sam se vra­tio u Mo­dri­ču, za­te­kao sam dug ve­ći od mi­li­on ma­ra­ka. Na­pus­tio nas je general­ni spon­zor, os­ta­la je op­šti­na ko­ja je na go­diš­njem ni­vou da­va­la 70.000 KM, a na­ma za ta­kmi­če­nje tre­ba oko 100.000 KM. Za ne­pu­ne tri go­di­ne sve­li smo dug na 300.000 KM i to je po­ka­za­telj da, ka­da ima­te pra­vog do­ma­ći­na u ku­ći, možete dos­ta na­pra­vi­ti. Iako se sve vrti oko nov­ca, mi­slim da en­tu­zi­ja­zam još  pro­la­zi.

Ka­ko lju­di gle­da­ju na va­šu kan­di­da­tu­ru. Do­bi­ja­te li po­dršku?

– I vi­še ne­go što sam oče­ki­vao. Od obi­čnih lju­di do ve­li­kih spor­tskih ime­na. Dobio sam po­dršku Sa­ve Mi­lo­še­vi­ća, La­ne­ta Jo­va­no­vi­ća, Mi­lo­ša Kra­si­ća, Zvezda­na Ter­zi­ća, aktu­el­nog pred­sje­dni­ka FS Srbi­ja Sla­vi­še Ko­ke­ze… Svi na mjes­tu pred­sje­dni­ka FSRS žele čo­vje­ka iz spor­ta. Znam da su po­dru­čni fudbalski sa­ve­zi, izu­zev Ba­nja­lu­ke ko­ja me pre­dložila za ovu fun­kci­ju, da­li podršku aktu­el­nom pred­sje­dni­ku FSRS, ali i to se može pro­mje­ni­ti. Sva­ki dan sam na te­re­nu, obi­la­zim klu­bo­ve, pra­tim šta se de­ša­va i po­drška je iz da­na u dan sve ve­ća i ve­ća.

Da je živ, da­nas bi na vas bio po­no­san i vaš otac Mi­lan Je­lić, ko­ji je bio najve­ći fu­dbal­ski auto­ri­tet u Re­pu­bli­ci Srpskoj?

– Iako sam bio mlad ka­da se to sve de­ša­va­lo, do­bro sam upam­tio nje­go­ve ide­je. Ja­ča­nje fu­dba­la Srpske i bra­nje­nje sta­vo­va i in­te­re­sa fu­dba­la RS u sva­kom pogle­du. Znam gdje je stao i želim da nas­ta­vim nje­go­vim pu­tem.