Мало је Срба који не знају ко је био Радомир Антић, један од најпознатијих српских фудбалских стручњака, бивши селектор репрезентације Србије, који је прије три дана умро у Шпанији али вјероватно се на прсте двије руке могу избројати они који знају да је „најпознатији Ужичанин“ поријеклом испод планине Велики Виторог у југозападној Републици Српској. Из краја који је познат као Јањ.

Наш саговорник, који је из одређених разлога замолио да му не наводимо име, чак тврди да је Антић рођен у Јању.

-Моја баба је из села Вагана, од Радомирових Антића. Од ње али и других рођака и комшија сам чуо да је он рођен на Великом Виторогу. Као и већина Јањана, они су имали своје зграде на планини и он је горе рођен. Није ми јасно зашто му у биографији пише да је рођен у Житишту. Његов отац је био војно лице. Прво су из Јања одселили у Банат а кад је Радомир имао шест година војна служба је његовог оца и цијелу породицу одвела у Ужице.

Радомир је највећи део фудбалске каријере провео у Партизану, чинећи непрелазни бековски тандем са Ивицом Голцем. Међутим, свјетску фудбалску славу је стекао као тренер у Шпанији, гдје је предводећи Атлетико Мадрид у једној сезони освојио дуплу круну, првенство и куп те земље. Годину дана фудбалски свијет је са невјерицом гледао како тим који предводе два Србина, Антић као тренер а Милинко Пантић као голгетер, који немилице тресе противничке мреже, држе фудбалски час Реал Мадриду и Барселони.

Антић јесте најпознатији али није једини Јањанин који је стекао свјетску славу. По популарности за петама му је НБА кошаркаш Мирослав Радуљица, који је са репрезентацијом Србије освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма у Рио де Женеиру, сребрну медаљу на Свјетском првенству у Шпанији и сребрну медаљу на Европском првенству у Истанбулу.

Под Великим Виторогом, планином на тромеђи између Јања и Шипова, с једне, Купрешке висоравни и Шеменоваца с друге и Гламоча и Хрбљине, с треће стране  поникао је и Дарко Миличић, кошаркашки репрезентативац, који је направио завидну каријеру у НБА лиги, играјући за Детроит, Орландо меџик, Мемфис гризлисе,  Њујорк никсе, Минесота тимбервулвсе и Бостон селтиксе.

Јањске корјене има и чувена спортска породица Качар, браћа боксери Слободан и Тадија Качар и фудбалер Гојко.

Гојко је играо за Војводину из Новог Сада а баш га је земљак Радомир Антић уврстио у репрезентацију Србије, која је 2010. године учествовала на Свјетском првенству у Јужној Африци.

Слободан Качар је најуспјешнији српски боксер свих времена. Боксујући у полутешкој категорији, Слободан је на Олимпијским играма у Москви 1980. године освојио златну медаљу и те године био проглашен за најбољег спортисту СФРЈ. То је једини српски боксер који је постао олимпијски шампион. Слободан је био и свјетски првак, вишеструки првак Југославије и Балкана.

А о каквом спортисти се ради говори податак да је невјероватних 8 година и 4 мјесеца боксовао без пораза, по чему је без конкуренције у историји бокса. За то вријеме нанизао је 120 побједа: 99 у аматерској и 21 у професионалној каријери.

Његов рођени брат Тадија је у својој пребогатој каријери освојио и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. године. Двије године касније освојио је сребрну медаљу на Свјетском првенству а два пута је био вицешампион Европе.

Јањска висораван, која је чувена по манастиру Глоговац, изњедрила је и двојицу у свијету познатих великодостојника Српске православне цркве: садашњег владику милешевског Атанасију Ракиту, који је прије тога био епископ бихаћко-петровачке, па хвостанске епархије и владику Митрофана Кодића, епископа канадског, једног од водећих православних теолога.

Јањани су и Никола Рађен, ватерполо репрезентативац Србије, Драган Маријанац, рукометни репрезентативац Србије, Драган Нишић, бивши одбојкашки репрезентативац Југославије и Горан Ћато, бивши одбојкашки репрезентативац Србије.

Кршевити али прелијепи крај на падинама Великог Виторога изњедрио је и познатог бањалучког политичара и љекара, вишеструког народног посланика Крсту Јандрића, најпознатију новинарку БН телевизије Сузану Рађен Тодорић и њену рођаку и „београдску“ колегиницу Сузану Миличић.

Кад је наука у питању, боје Јања бране универзитетски професори и доктори наука Раде Ракита, Момчило Сакан, Маринко Учур, Бранко Ракита и Драган Унчанин.

На пољу културе, ту су Перо Квргић, загребачки телевизијски и позоришни глумац, са 55 улога у филмовима, серијама и позоришним представама, писац дјечије поезиије из Београда Мирослав Кокошар и диригент и композитор Боро Војиновић.

Власник новосадског „Виторог промета“, једног од највећих произвођача намјештаја у Србији, Милан Маријанац је из Јања.

У вријеме социјалистичке Југославије Јањ и Стројице били су познати и по народном хероју Ради Маријанцу, храбром ратнику, који се прославио командујући Седмом крајишком бригадом и Влади Поповићу, градоначелнику Новог Сада.

Иако су отишли у бели свијет, сви они су се често враћали и враћају Јању, Јањским отокама и Великом Виторогу, као што и кажу стихови из једне песме групе „Виторог“: „шта ја могу када срце сања, мој Виторог и долину Јања“.