Jedan od fudbalskih bisera iz gradića na desnoj obali Save,na severu Republike Srpske je Nemanja Vidović čija je karijera u usponu i od koga se očekuju veliki uspesi. Nemanja  uživa u druženju, vezan je za Srbac , ali njegova želja za novim fudbalskim izazovima ga je vukla da promeni sredinu tamo gdje će fudbalski napredovati.

Mladi Srpčanin Nemanja Vidović ,pokazao je da se naporan rad i upornost isplate,već godinu igra podno Alpa, u obećanoj zemlji Austriji, u šestoligašu Otensheimu.

Otkud u Austriji ?

– Imam dosta rodbine u Austriji i oni su najzaslužniji za moj dolazak, a želim da uspijem u životu. Nažalost, država u kojoj sam ranije živio (BiH)  ograničava moje ambicije.

Da li si se navikao na zapadni sistem?

– Život je drugačiji! Teško se naviknuti, pogotovo ako živiš sam, ali je  i  pun prilika i mogućnosti   da osigurate  financijsku sigurnost za sebe i svoju porodicu.Ovdje se jako cijeni vaš rad, ali je neophodno da budete dobro organizovani.

Tvoji početci su vezani sa Srbac?

– Fudbalom sam počeo da se bavim sa 6 godina.  Trenirao sam kod Vida Babića koji je okupio svu dijecu iz sela, više da bi se zabavljali i izabrali pravi put, to nikada neću zaboraviti. A zatim u školi fudbala “Drim Tim” Srbac kod Dražena Dragosavljevića kod njega sam naučio mnogo toga, i što se tiče fudbalskih stvari, do toga kako treba da se ponaša sportista u svakoj situaciji i šta znači biti profesionalac. Zahvalan sam mu na tome. Puno sam naučio u OFK Sport Timu,  tu  sam stasao kao igrač i kao osoba.

Koja ti je najveća želja u životu?

– Ima ih više, ali najveća je da olakšam život svojim roditeljima koji su se veoma trudili oko mene i brata Luke,moje najveće podrške.

Kako izgleda tvoj radni dan?

– U školi sam do 13.30, zatim treniram individualno, pretežno u teretani, nekad je dovoljna samo strunjača, nekad radim kordinaciju sa ljestvicama, čunjevima, svasta nešto…. Onda ručak, pakovanje stvari i odlazak na trening s timom,zatim vraćanje u sobu, večera i spavanje. 

Da li imaš priznanja ,pehara ili medalja ?

– Ne kao neko ko se takmiči samostalno, jer fudbal je timski sport, ali opet ih imam. Ne samo iz fudbala, nego i iz atletike, iako je ne treniram, ali imam dobre fizicke predispozicije.  Trčao sam za Osnovnu Školu ,,Vuk Karadžić”  iz Sitneša, koju sam i  pohađao.  Stigao sve do republičkog takmičenja na Jahorini, kao i kasnije dok sam pohađao prvi razred Ekonomske škole u Banjaluci na uličnoj trci, gdje su trčali momci iz svih srednjih škola. Zauzeo sam treće  mjesto.

Kako provodiš slobodno vrijeme?

– Trenutno čitam autobiografiju Philipp Lahma  koja je na njemačkom napisana, napredovao sam dovoljno sa jezikom tako da pohvatam o čemu se radi.

G. Popović