Fu­dbal Re­pu­bli­ke Srpske od nje­go­vih po­če­ta­ka, ra­tne 1993. go­di­ne ni­je bio u težoj si­tu­aci­ji.

Srpsku će u Pre­mi­jer li­gi BiH pred­stav­lja­ti Ra­dnik iz Bi­je­lji­ne, te Kru­pa iz Kru­pe na Vrba­su. Uz dužno po­što­va­nje pre­ma tim ko­le­kti­vi­ma, ko­ji da­nas pi­šu naj­svje­tli­je stra­ni­ce svo­je is­to­ri­je, pos­tav­lja se pi­ta­nje gdje su sil­ni srpski šam­pi­oni iz pro­te­kle dvi­je de­ce­ni­je.

Naj­ve­ći klub RS Ba­nja­lu­čki Bo­rac, šam­pi­on BiH 2011. go­di­ne i go­di­nu ra­ni­je osva­jač Ku­pa BiH, pe­toros­tru­ki osva­jač Ku­pa RS, i ne­ko­li­ko pu­ta šam­pi­on, igra­će od je­se­ni u Prvoj li­gi RS. “Crve­no – pla­vi”, pod te­re­tom na­go­mi­la­nih pro­ble­ma po tre­ći put od pos­tan­ka za­je­dni­čkog ta­kmi­če­nja (2002), mo­ra­će se pre­se­li­ti u niži rang ta­kmi­če­nja.

Prvi šam­pi­on BiH, Le­otar iz Tre­bi­nja (2002/2003), te osva­jač Ku­pa RS (2004) za­vršio je ste­pe­ni­cu niže! Su­no­vrat klu­ba iz Du­či­će­vog gra­da kre­nuo je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, za sa­da se za­us­ta­vio na dru­go­li­ga­škom “Is­to­ku”, ali pi­ta­nje je ho­će li to bi­ti dno ili se pro­pa­da­nje nas­tav­lja.

Mo­dri­ča Ma­ksi­ma već ne­ko­li­ko go­di­na na­la­zi se na dru­go­li­ga­škom “Za­pa­du”. Klub ko­ji u svo­jim vi­tri­na­ma ima šam­pi­on­sku kru­nu BiH (2008), te Kup BiH (2004), kao i sjaj­nu in­fras­tru­ktu­ru na sta­di­onu “dr Mi­lan Je­lić” preživ­lja­va možda i naj­teže tre­nut­ke u svo­joj is­to­ri­ji.

Sla­vi­ja iz Is­to­čnog Sa­ra­je­va je go­di­na­ma bi­la ne­oza­bi­la­zan fa­ktor u fu­dba­lu BiH. Osva­jač Ku­pa BiH, i ne­ko­li­ko se­zo­na uzas­to­pno uče­snik evrop­skog ta­kmi­če­nja, od je­se­ni po­no­vo će igra­ti Prvu li­gu RS.

Is­ti slu­čaj je i sa Ru­dar Pri­je­do­rom, pre­tpo­slje­dnjim osva­ja­čem Ku­pa RS (2015), ko­ji je is­te go­di­ne bio i šam­pi­on RS. U no­vu se­zo­nu kre­nu­će iz du­ela sa Bor­cem, Dri­nom, Sla­vi­jom, Ko­za­rom…

Osva­ja­či Ku­pa Re­pu­bli­ke Srpske, Slo­ga iz Trna (1997), brčan­sko Je­din­stvo (2003, 2005), Ru­dar Uglje­vik (1998, 1999), kao i prvi šam­pi­on Srpske Bo­ksit iz Mi­li­ća, već go­di­na­ma “ta­vo­re” u dru­go­li­ga­škim vo­da­ma, ne­ki na “Is­to­ku”, a ne­ki na “Za­pa­du”, bez ika­kvih am­bi­ci­ja da na­pa­dnu ba­rem eli­tu Srpske, ako ne obje­kti­vno po ime­nu, rej­tin­gu, i Pre­mi­jer li­gu BiH.

Ni­ti naj­sta­ri­ji klub Re­pu­bli­ke Srpske, Slo­bo­da iz No­vog Gra­da, ne može se po­hva­li­ti do­brim. Is­to­ri­ja du­ga 106 go­di­na, od ove se­zo­ne, a prvi put na­kon dvi­je de­ce­ni­je, se­li se u dru­go­li­ga­ške vo­de.

Ni­ti klub he­roj, Pro­gres iz Kneževa, ko­ji se ta­kmi­či u pre­tpo­slje­dnjem ran­gu ta­kmi­če­nja (Re­gi­onal­na li­ga) ne može se po­hva­li­ti bi­lo či­me do­brim. Za­pa­nju­ju­će je da klub ko­ji je u te­me­lje Re­pu­bli­ke Srpske dao živo­te svo­jih 13 fu­dba­le­ra ne­ma čak ni me­mo­ri­jal­ni tur­nir, kao ni ade­kva­tnu bis­tu ko­ja bi o to­me oba­vi­jes­ti­la pu­tni­ka na­mjer­ni­ka na sta­di­on u Kneževu.

Sva ova pod­sje­ća­nja su i pi­ta­nja za čel­ni­ke FSRS ku­da ide fu­dbal Re­pu­bli­ke Srpske. Da li je sve go­re na­bro­ja­no us­pjeh, ili či­nje­ni­ca pred ko­jom se ne smi­ju za­tva­ra­ti oči, ali i sta­nje u ko­jem bi i za mno­go ma­nje ne­go u ovom slu­ča­ju, u ci­vil­zo­va­nim ze­mlja­ma pa­da­le vla­de i gla­ve.