Apelaciona komisija  FSRS uvžila je žalbu Željka Dubravca, sportskog radnika iz čelinca i ukinula presude, odnosno vratila ih prvostepenom organu na postupak. Podsjećamo Dubravac je kažnjen sa 12 mjeseci zabrane rada u fudbalu, a KMF Čelinac sa 2.500 KM.

– Pravda je spora ali dostižna – započeo je za naš portal priču Dubravac, pa nastavio u jednom dahu:

– Ima u FS RS i onih ljudi koji znaju da rade posao za koji su izabarni. Nažalost, fudbala u Republici Srpskoj i svih nas koji smo u njemu ili oko njega, neznanje, nerad, sujete, “greške – namjerne ili slučajne” su obično velike i sa posledicama, pa oni čestiti, to ne uspijevaju da poprave, koliko god se trudili, znali i pošteno radili.  Kaže jedan moj prijatelj, FS RS – Dubravac 0:2, pitam ja kako, šta 0:2, pa kaže 0:1 je bio sam proces koji su poveli i to autogolom, a 0:2 je sada gol pravo u rašlje u “devedesetku”, neodobranjivo,… Sada im ostaje ili da sačuvaju taj “korektan” rezultat ili da nastave “srljati” i dožive debakl. Iskren da budem ja očekujem nastavak ovog procesa i potpuno sam spreman, te na temeljnim principima pravde i konačnu “pobjedu…Mada,bi bilo logično da shvate, oni koji su započeli ovu “utakmicu” da je to sve bilo potpuno besmislen i bespotrebno, jer je sve potpuno neosnovano i zasnovano na čistim insinuacijama i podmetanjima, bez dokazivih činjenica bilo kakvog prekršaja, posebno se to odnosi na tzv “kvalifikacije” uvrede, klevete i slično, ali vidjećemo…

Ja sam tu sa istom energijom i željom, sa istim načelima i principima u pogledu razvoja sporta i fudbala, odnosno malog fudbala, ali i unapređenja neophodnog procesa uvažavanja različitih stavova i mišljenja, a sve samo sa jednim jedinim ciljem, napredak i razvojfudbala u Republici Srpskoj, odnosno FS RS – poručio je Željko Dubravac.

A, mi vam donosimo obje prihvaćene žalbe, uz konstataciju da li u FSRS konačno duvaju vjetrovi koji će vratiti loptu u prvi plan, ili je to samo “povjetarac”, odnosno “sjeverac” iza kojeg ide oluja, kiša i snijeg,….

Број: 456/17

Датум: 21.06.2017. године.

На основу члана 62. Статута ФСРС и члана 119. став 2. и 5. Дисциплинског правилника ФСРС, Апелациона комисија ФСРС, одлучујући по жалби кажњеног Клуба малог фудбала „Челинац“ из Челинца изјављеној против одлуке Дисциплинске комисије ФСРС број: 336/17 од 22.05.2017. године, на сједници одржаној 21.06.2017. године у Бања Луци, доноси сљедећу:

О Д Л У К У

 Жалба кажњеног клуба се усваја, одлука Дисциплинске комисије ФСРС број: 336/17 од 22.05.2017. године се укида и предмет враћа првостепеном органу на поновни поступак.

Одлука ступа на снагу даном доношења.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном првостепеном одлуком Дисциплинке комисије ФСРС, број: 336/17 од 22.05.2017. године (у даљем тексту: првостепени орган) КМФ „Челинцу“ из Челинца (у даљем тескту: жалилац) је изречена новчана казна у износу од 2.500,00 КМ, због извршења дисциплинксог прекршаја из члана 62. став 2. Дисциплинског правилника ФСРС из јула 2016. године (у даљем тескту: ДП).

Против ове одлуке жалилац је благовремено изјавио жалбу због повреде одредаба чланова 99, 103, 104 и 105 ДП и повреде одредаба чланова 9, 69 и 88 Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“, број 13/02, са каснијим измјенама и допунама, у даљем тексту: ЗУП), са приједлогом да се поништи ожалбена одлука.

Испитујући побијану првостепену одлуку у границама жалбених разлога овај орган је одлучио као у изреци одлуке из сљедећих разлога:

Предмет овог дисциплинског поступка је дисциплинска пријава предсједника Комисије за мали фудбал, број: 261/17 од 08.05.2017. године против жалиоца, због непојављивања на завршници футсал купа ФСРС одржаној дана 30.04.2017. године у Источном Сарајеву.

Одлучујући о наведеној дисциплинској  пријави провостепени орган је закључио да из проведених материјалних доказа неупитно произилази да је жалилац својим поступањем неоправдано одустао од наступа на завршници од футсал купа ФСРС, слиједом чега је кажњен наведеном новчаном казном за прекршај из члана  62. став 2. ДП.

Оваква одлука првостепеног органа је погрешна и незаконита.

Основано се жалбом указује да је побијана одлука резултат погрешне примјене одредаба ДП, тако што првостепени орган није правилно примјенио релевантне одредбе ДП.

Наиме, одредбом члна 99. став 1. ДП прописано је да је дисциплински орган који води поступак дужан да потпуно и истинито утврди чинјенице које су од важности за доношење одлуке о прекшају. Ставом 3. истог члана је прописано да орган који води  дисциплински поступак оцјењује доказе по слободном увјерењу са обавезом да сваки доказ цијени посебно и да у вези са осталим доказима изведе закључак о томе да ли је нека чињеница доказана. У конкретном случају изостала је оцјена доказа, имајући у виду да се у образложењу побијане одлуке само наводе материјални докази достављени уз дисциплинску пријаву, без цјењења сваког доказа посебно и довођења у везу са осталим доказима, слиједом чега првостепени орган није извео правилан закључак о томе да ли је нека чињеница доказана. Како је изостала оцјена доказа, то првостепени орган није могао потпуно и истинито утврдити чињенице које су од важности за доношење одлуке о прекршају. Да би се извео правилан закључак о одлучним чињеницама за доношење одлуке о прекршају није довољно само цитирати одредбу ДП, како је то урадио првостепени орган, наводећи у побијаној одлуци „Комисија је анализирајући сваки доказ појединачно, као и у њиховој међусобној вези, несумњиво утврдила постојање дисциплинских прекршаја и одговорности учиниоца прекршаја г-дина Жељка Дубравца…“. Оцјена доказа по слободном увјерењу подразумијева обавезу да се сваки доказ цијени посебно и у вези са осталим доказима, што у конкретном случају првостепени орган није учинио, што је за посљедицу имало доношење погрешне и незаконите одлуке, с обзиром да одлука нема образложење, односно образложење побијане одлуке не задовољава стандард који се за овакву врсту одлука тражи.

Првостепени орган није поступио у складу са одредбама члана 103. став 2. у вези са чланом 104. став 1, 2, 3 и 4 ДП с обзиром да је донио побијану одлуку у току трајања рока за изјашњење на околности пријаве. Наиме, првостепени орган је дописом број: 307/17 од 16.05.2017. године позвао жалиоца да се у року од 7 дана изјасни, а побијана одлука је донесена дана 22.05.2017. године, тако да жалилац није имао могућност да се изјасни у остаљеном року који је истицао 23.05.2017. године, на који начин није испоштовано право жалиоца на изношење одбране. Првостепени орган у побијаној одлуци наводи изјаву жалиоца, али ту изјаву овај орган није пронашао увидом у предметном спису.

Жалбене наводе у вези са повредама ЗУП-а, овај орган није посебно разматрао, с обзиром да се одредбе ДП, као лекс специјалис прописа, имају примјенити у овој правној ствари, а ради се о повредама поступка које су прописане једним и другим прописом.

Због наведених повреда одредаба ДП, сходно одедби члана 119. став 2 и 5 ДП, одлучено је као у диспозитиву ове одлуке. У поновном поступку првостепени орган треба да на својој сједници саслуша окривљеног или да га писаним путем позове да достави своју писмену изјаву у одређеном року, након чега ће слободном оцјеном доказа, на основу савјесне и брижљиве оцјене сваког доказа посебно и свих доказа заједно извести правилан закључак о доказаним чињенцама, те на основу истих донијети правилну и закониту одлуку о прекршају, уважавајући ставове овог органа.

Правна поука:   Против ове одлуке није дозвољена жалба.

Предсједник

                                                                      Апелационе комисије ФС РС

Број: 455/17

Датум: 21.06.2017. године.

На основу члана 62. Статута ФС РСи члана 119. став 2. и 5. Дисциплинског правилника ФСРС, Апелациона комисија ФСРС,одлучујући по жалби кажњеног Дубравац Жељка изјављеној против одлуке Дисциплинске комисије ФСРС број: 335/17 од 22.05.2017. године,на сједници одржаној 21.06.2017. године у Бања Луци, доноси сљедећу:

О Д Л У К У

 Жалба кажњеног се усваја, одлука Дисциплинске комисије ФСРС број: 335/17 од 22.05.2017. године се укида и предмет враћа првостепеном органу на поновни поступак.

Одлука ступа на снагу даном доношења.

Образложење

Побијаном првостепеном одлуком Дисциплинке комисије ФСРС, број: 335/17 од 22.05.2017. године (у даљем тексту: првостепени орган) Жељку Дубравцу (у даљем тескту: жалилац) је изречена дисциплинска мјера забране вршења функције у било којем органу или тијелу ФСРС у трајању од 12 мјесеци.

Против ове одлуке жалилац је благовремено изјавио жалбу због повреде одредаба чланова 99, 103, 104 и 105 Дисциплинског правилника ФСРС из јула 2016. године (у даљем тескту: ДП) и повреде одредаба чланова 9, 69 и 88 Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“, број 13/02, са каснијим измјенама и допунама, у даљем тексту: ЗУП), са приједлогом да се поништи ожалбена одлука.

Испитујући побијану првостепену одлуку у границама жалбених разлога овај орган је одлучио као у изреци одлуке из сљедећих разлога:

Предмет овог дисциплинског поступка је дисциплинска пријава предсједника Комисије за мали фудбал, број: 263/17 од 08.05.2017. године против жалиоца због изношења неистина и клевета у медијима на рачун ФСРС и такмичарских органа ФСРС (прекршај из члана 73. ДП) и учествовао у извршењу прекршаја из члана 62. ДП (одустајање од такмичења у футсал купу ФСРС).

Одлучујући о наведеној дисциплинској  пријави провостепени орган је закључио да из проведених материјалних доказа неупитно произилази да је жалилац својим иступањем у средствима јавног информисања стварао и ширио лажну слику о појединцима и органима ФСРС, те одлучујући допринио ненаступању КМФ „Челинац“ из Челинца на завршници футсал купа ФСРС за 2017. годину, на који начин је починио прекршаје из члана 62. став 2. ДП и члана 73. став 3. ДП. Оваква одлука првостепеног органа је погрешна и незаконита.

Основано са жалбом указује да је побијана одлука резултат погрешне примјене одредаба ДП, тако што првостепени орган није правилно примјенио релевантне одредбе ДП.

Наиме, одредбом члана 99. став 1. ДП прописано је да је дисциплински орган који води поступак дужан да потпуно и истинито утврди чињенице које су од важности за доношење одлуке о прекршају. Ставом 3. истог члана је прописано да орган који води  дисциплински поступак оцјењује доказе по слободном увјерењу са обавезом да сваки доказ цијени посебно и да у вези са осталим доказима изведе закључак о томе да ли је нека чињеница доказана. У конкретном случају изостала је оцјена доказа, имајући у виду да се у образложењу побијане одлуке само наводематеријални докази достављени уз дисциплинску пријаву, без цјењења сваког доказа посебно и довођења у везу са осталим доказима, слиједом чега првостепени орган није извео правилан закључак о томе да ли је нека чињеница доказана. Како је изостала оцјена доказа, то првостепени орган није могао потпуно и истинито утврдити чињенице које су од важности за доношење одлуке о прекршају. Да би се извео правилан закључак о одлучним чињеницама за доношење одлуке о прекршају није довољно само цитирати одредбу ДП, како је то урадио првостепени орган, наводећи у побијаној одлуци „Комисија је анализирајући сваки доказ појединачно, као и у њиховој међусобној вези, несумњиво утврдила постојање дисциплинских прекршајаи одговорности учиниоца прекршаја г-дина Жељка Дубравца…“. Оцјена доказа по слободном увјерењу подразумијева обавезу да се сваки доказ цијени посебно и у вези са осталим доказима, што у конкретном случају првостепени орган није учинио, што је за посљедицу имало доношење погрешне и незаконите одлуке, с обзиром да одлука нема образложење, односно образложење побијане одлуке не задовољава стандард који се за овакву врсту одлука тражи.

Првостепени орган није поступио у складу са одредбама члана 103. став 2. у вези са чланом 104. став 1, 2, 3 и 4 ДП с обзиром да је донио побијану одлуку у току трајања рока за изјашњење на околности пријаве. Наиме, првостепени орган је дописом број: 307/17 од 16.05.2017. године позвао жалиоца да се у року од 7 дана изјасни, а побијана одлука је донесена дана 22.05.2017. године, тако да жалилац није имао могућност да се изјасни у остављеном року који је истицао 23.05.2017. године, на који начин није испоштовано право жалиоца на изношење одбране. Првостепени орган у побијаној одлуци наводи изјаву жалиоца, али ту изјаву овај орган није пронашао увидом у предметни спис.

Поред наведеног жалилац као спортски радник се кажњава за прекршај из члана 62. ДП (одустајање од такмичења или такмичење са недовољним бројем селекција), иако је за

овај прекршај предвиђено кажњавање само клуба. У ставу 2. овог члана ДП стоји да ће клуб којинеоправдано одустане од такмичења за фудбалски куп ФСРС бити кажњенновчаном казном до 5.000,00 КМ. Првостепени орган је утврдио да је жалилац починио прекршај, али га није казнио новчаном казном, већ у склопу дисциплинске санкције за прекршај из члана 73. став 3. ДП.

Жалилац у жалби истиче да он није лично иступао у средствима јавног информисања, већ да су то чинили надлежни органи КМФ „Челинац“ из Челинца, а у вези околности које му се стављају на терет у смислу прекршаја из члана 73. став 3. ДП (вријеђање и клеветање). Овај орган налази да првостепени орган није потпуно утврдио чињенично стање  у вези са радњама жалиоца које је квалификовао као тежи прекршај из члана 73. ДП.

Жалбене наводе у вези са повредама ЗУП-а, овај орган није посебно разматрао, с обзиром да се одредбе ДП, као лекс специјалис прописа, имају примјенити у овој правној ствари, а ради се о повредама поступка које су прописане једним и другим прописом.

Због наведених повреда одредаба ДП,сходно одредби члана 119 став 5 ДП, одлучено је као у диспозитиву ове одлуке.

У поновном поступку првостепени орган треба да на својој сједници саслуша окривљеног или да га писаним путем позове да достави своју писмену изјаву у одређеном року, након чега ће слободном оцјеном доказа, на основу савјесне и брижљиве оцјене сваког доказа посебно и свих доказа заједно извести правилан закључак о доказаним чињенцама, те на основу истих донијети правилну и закониту одлуку о прекршају, уважавајући ставове овог органа.

Правна поука:Против ове одлуке није дозвољена жалба.

Предсједник

                                                                      Апелационе комисије ФС РС

                                                         Бранко Бера