Da se lju­di sa na­ših pros­to­ra mo­gu sna­ći gdje god da se na­đu, po­ka­zu­je i pri­mjer fu­dbal­skog tre­ne­ra Sla­vi­še Božiči­ća. Lje­tos je oti­šao u da­le­ku Ja­maj­ku, a već ove zi­me oki­tio se je­se­njom ti­tu­lom na na­ci­onal­nom šam­pi­ona­tu te države. O to­me ka­ko se sna­šao u Ja­maj­ci, kakav je fu­dbal i ka­kvi su mu pla­no­vi Božičič pri­ča u jednom dahu.

– Ma­lo ko je oče­ki­vao da ću sa Mon­te­go Bej Ju­naj­te­dom do­ći do ti­tu­le. Do­bi­li smo i pre­mi­je sa­ve­za. U klu­bu imam če­ti­ri reprezen­ta­tiv­ca Ja­maj­ke, te Zvez­da­na Đor­đi­lo­vi­ća, biv­šeg prvo­tim­ca Bor­ca. Za­ni­mlji­vo je da smo on i ja je­di­ni stran­ci, ne samo u klu­bu, već na ci­je­loj Ja­maj­ki. Po­sli­je ova­kvih par­ti­ja, si­gur­no da smo stvo­ri­li pro­laz i dru­gim fu­dba­le­ri­ma i tre­ne­ri­ma da do­đu u ovu egzo­ti­čnu ze­mlju – is­ti­če Božičić.

Pri­je Ja­maj­ke, Božičić je tre­ni­rao ne­ko­li­ko klu­bo­va u Re­pu­bli­ci Srpskoj, BiH i Srbi­ji i Crnoj Go­ri. Vo­dio je dva Bor­ca, ša­ma­čki i ba­nja­lu­čki, sa Mo­dri­čom je osvo­jio ti­tu­lu u Pre­mi­jer li­gi BiH, a sje­dio je još na klu­pi Sla­vi­je i Slo­bo­de iz No­vog Gra­da. U Srbi­ji je vo­dio ne­ko­li­ko beo­grad­skih klu­bo­va, a u Crnoj Go­ri Be­ra­ne.

– Na Ja­maj­ki ima ta­le­na­ta kao na fil­mskoj tra­ci. Ta­ko­đe, fi­zi­čke pre­di­spo­zi­ci­je su im izvan­re­dne, ali za­os­ta­ju na ta­kti­čko – tehni­čkom pla­nu, kao i sa­moj or­ga­ni­za­ci­ji ci­je­log sis­te­ma. Me­đu­tim, gra­be ko­ra­ci­ma od se­dam mi­lja, vla­snik mog klu­ba ima vizi­ju da stvo­ri eki­pu ko­ja će igra­ti KON­KA­KAF zo­nu, da na­po­kon je­dan klub sa Ja­maj­ke pro­đe kva­li­fi­ka­ci­je i zai­gra gru­pnu fa­zu naj­cje­nje­ni­jeg klup­skog ta­kmi­če­nja u Južnoj Ame­ri­ci. Ova li­ga je ot­pri­li­ke na ni­vou Pre­mi­jer li­ge BiH, a klub ko­ji vo­dim, je u negdje u ran­gu Sa­ra­je­va i Želje­zni­ča­ra – na­do­ve­zu­je se Božičić.

Kaže da je o pla­no­vi­ma još ra­no pri­ča­ti, ali želja je da se na­pre­du­je.

– Do­bri re­zul­ta­ti po­kre­nu­li su i ne­ke pri­če o odlas­ku u ne­ke bo­ga­ti­je i ra­zvi­je­ni­je države. Me­đu­tim, pri­vla­či me i to međunarodno ta­kmi­če­nje, ko­je je pan­dan evrop­skoj Li­gi šam­pi­ona. Ako os­ta­ne­mo šam­pi­oni, možda zai­gra­mo pro­tiv Pir­la, Dro­gbe… Ko zna, vi­dje­će­mo. Ka­da su u pi­ta­nju fi­nan­si­je, ovdje ne­ma nov­ca za ba­ca­nje, ali se može sa­svim so­li­dno za­ra­di­ti. Sigur­no da ni­je ta­ko, ne bih ni bio ov­dje. Đor­đi­lo­vić igra sjaj­no, lju­bi­mac je pu­bli­ke i već sa­da ima kon­ta­kte sa ne­kim klubovima ame­ri­čke MLS li­ge – na­po­mi­nje Božičić.

Život na Ja­maj­ki ima još ne­kih pre­dnos­ti, o ko­ji­ma Božičić ra­do pri­ča.

– Žene su im pre­kra­sne. Nas u pro­sje­ku gle­da 7.000 gle­da­la­ca, a pre­ko 70 od­sto su žene! Ako bih bi­rao des­ti­na­ci­ju gdje do­ći na odmor, to je Ja­maj­ka. Pre­li­je­pe plaže, no­ćni život, izlas­ci, na­rod ras­te­re­ćen, kli­ma uvi­jek lje­tna, ma kao u baj­ci. Ipak, fokusiran sam na po­sao, ali uspi­je se po­ne­kad spo­ji­ti i ugo­dno sa ko­ri­snim – za­klju­čio je Božičić, fu­dbal­ski tre­ner ko­ji pi­še no­vu pri­ču na da­le­koj Ja­maj­ki.

“Narodne novine”