Kru­pa je hit Pre­mi­jer li­ge BiH. Ako je na­kon prva dva, tri ko­la i bi­la izne­na­đe­nje, po­sli­je se­dam odi­gra­nih run­di vi­še ni­je. Čet­vrta po­zi­ci­ja, uz opas­ku da je mo­glo iz­gle­da­ti sve i lje­pše da je bi­lo ma­lo kon­cen­tra­ci­je i sre­će u po­je­di­nim me­če­vi­ma. Sva­ka­ko, prvo ime iz Kru­pe je El­vir Ko­ljić. Ro­bu­sni napadač tek za­ko­ra­čio u 21. go­di­nu, prvi je stri­je­lac li­ge. Čak se­dam pu­ta ra­do­vao se i pro­ti­vni­čke eki­pe slao je na cen­tar.

– Ni sa­njao ni­sam da ću za­bi­ti se­dam go­lo­va, ni­ti da će­mo ima­ti 11 bo­do­va i bi­ti čet­vrti na ta­be­li, odmah iza ve­li­ka­na Zrinj­skog i Slo­bo­de, a is­pred Želje­zni­ča­ra, Sa­ra­je­va, Če­li­ka, Ši­ro­kog Bri­je­ga – za­po­čeo je pri­ču Ko­ljić. On je ro­đen i odras­tao u Klju­ču, gdje je i napra­vio prve fu­dbal­ske ko­ra­ke. U zi­mu 2015. go­di­ne pre­la­zi u Bo­rac, gdje os­ta­je do lje­ta, ali to vri­je­me na Grad­skom sta­di­onu ne pam­ti baš po dobrom.

– Igra­li smo pod ve­li­kim pri­tis­kom, uz sve pro­ble­me ko­je Bo­rac ima. A, ni­je me ni slu­ša­la lop­ta, pro­ma­šio bih iz ne­mo­gu­ćih pozi­ci­ja. Ka­ko god bi­lo, pre­la­zak u Kru­pu me je pre­po­ro­dio. Iako u ran­gu niže, odi­grao sam odli­čnu po­lu­se­zo­nu, po­mo­gao klubu da se pla­si­ra u Pre­mi­jer li­gu, a pos­ti­gao sam i 11 po­go­da­ka. Vra­ti­lo me to u život, pa je ovo što je usli­je­di­lo, sa­da sa­mo nastavak ci­klu­sa od pro­lje­tos – po­ru­čio je Ko­ljić. I da­lje mi­sli da klub u ko­jem mu za sa­da ide odli­čno ima sa­mo je­dan cilj, a to je op­sta­nak.

– Uslo­vi u Kru­pi su pre­do­bri, ma fan­tas­ti­čni. Svi smo pre­za­do­vo­ljni. Upra­va i tre­ne­ri su odli­čni. Kao tim smo su­per, sa ciljanim po­ja­ča­nji­ma ko­ja su do­ve­de­na lje­tos. Atmo­sfe­ra u i oko klu­ba je za poželje­ti. Sve je kao iz baj­ke, a stvar­nost je. Ipak, ne zano­si­mo se. I da­lje nam je cilj op­sta­nak u li­gi. Li­čno se na­dam da na­kon prvog di­je­la se­zo­ne možemo ući me­đu šest, u Li­gu za prva­ka, či­me bi pu­no pri­je kra­ja šam­pi­ona­ta osi­gu­ra­li op­sta­nak. Sve pre­ko to­ga bi­la bi pu­na ka­pa, iako ape­ti­ti ras­tu, pa se poče­lo šu­ška­ti i o Evro­pi – spu­šta lop­tu na ze­mlju Ko­ljić. Po mno­gi­ma, naj­no­vi­ji spi­sak se­le­kto­ra mla­de re­pre­zen­ta­ci­je BiH Dar­ka Nes­to­ro­vi­ća bio je izne­na­đu­ju­ći, jer na nje­mu ni­je bi­lo mjes­ta za Ko­lji­ća. Sai­gra­či mu te­pa­ju da je “no­vi Džeko”, a on se na­da da bi je­dno­ga da­na mo­gao za­mi­je­ni­ti živu le­gen­du bh. fu­dba­la.

– Pu­no mi zna­či, i emo­ti­vno i na sva­ki dru­gi na­čin, ka­da me ne­ko upo­re­di sa Edi­nom Džekom, jer je on me­đu naj­bo­ljim napada­či­ma Evro­pe i svi­je­ta. On je naj­bo­lji bo­san­sko­her­ce­go­va­čki igrač svih vre­me­na i čast mi je ka­da me po­re­de, odno­sno ka­da kažu da bih mo­gao kre­nu­ti nje­go­vim sto­pa­ma. Sa­njam, ma­štam da ne­ka­da do­bi­jem po­ziv se­le­kto­ra Bažda­re­vi­ća i zaigram za svo­ju ze­mlju. To je naj­ve­ći ni­vo u fu­dba­lu i vje­ru­jem da ću ga dos­ti­ći. To je mo­ja naj­ve­ća živo­tna želja, ali svjes­tan sam i činjeni­ce da tre­ba da idem ko­rak po ko­rak i da nas­ta­vim u ma­ti­čnom klu­bu sa ova­kvim par­ti­ja­ma – ot­krio je dio svo­jih želja Ko­ljić. Onaj dru­gi dio odno­si se na ne­ki ve­li­ki tran­sfer. Kao i sva­ki fu­dba­ler, ima želju da je­dnog da­na zai­gra u top li­ga­ma pe­ti­ce.

– Ot­kad znam za se­be, na­vi­jam za Bar­se­lo­nu. Uzo­ri su mi “sta­ri” Bra­zi­lac Ro­nal­do i Zla­tan Ibra­hi­mo­vić. Va­ljda što sam sli­čan nji­ho­voj kon­sti­tu­ci­ji, još da ba­ra­tam s lop­tom kao oni, gdje bi mi bio kraj – s osmi­je­hom na­po­mi­nje Ko­ljić.

Ono što se zna jes­te da su se, u igru za mla­dim na­pa­da­čem, uklju­či­li sla­vni Ajaks, te bel­gij­ski trio An­der­leht, Briž i Stan­dard.

– Na­ra­vno da go­de po­re­đe­nja sa ova­kvim klu­bo­vi­ma. Ipak, klub je taj ko­ji se pi­ta, imam ugo­vor do lje­ta 2017. go­di­ne, i za sa­da sigur­no os­ta­jem ov­dje, a već na zi­mu, ko zna – os­tao je za­go­ne­tan El­vir Ko­ljić, možda i naj­ve­će igra­čko os­vježenje na bh. te­re­ni­ma ove je­se­ni.

“Narodne novine”