Herta Has rođena je u Mariboru 1914. godine. Revolucionarno radničkom pokretu pristupila je rano, kao student Ekonomske visoke škole u Zagrebu. Godinama kasnije sećala da zapravo i nije imala pravog izbora.

– Zašto sam rizikovala? Komunisti su bili jedina snaga koja se borila protiv fašista. Živela sam na granici sa Austrijom i dobro shvatala šta je to pravi naconal-socijalizam. Znala sam da je glavni cilj fašista uništenje Slovena. U Austriji sam videla Hitlerove pristalice, njihova lica. To su bili ljudi sa mračnom prošlošću. Stupila sam u komunističku partiju – ispričala je drugarica Has.

Član SKOJ-a bila je od 1934, a Komunističke partije Jugoslavije od 1936. godine. Josipa Broza  Herta je upoznala 1937. godine u Parizu, gradu koji je bio regrutni centar španskih dobrovoljaca i stanica na putu prema Moskvi, prestonici Kominterne.

Ipak, da ljubav zaživi trebalo je da prođe još dve godine.

Tito ju je ostavio usred rata samu i “trudnu do zuba”

Vraćajući se iz Moskve u sam osvit Drugog svetskog rata 1939. Tito je zastao u Istanbulu gde je čekao lažni pasoš kojim je nameravao da uđe u Jugoslaviju. Njega je opet donela Herta Has.

Ljubav je ovog puta planula punim žarom i par se zajedno vratio u Jugoslaviju i nastanio u Zagrebu. Stanovali su u unajmljenoj kući, pod lažnim imenima Marija Šarić i inženjer Slavko Babić.

Njihova vanbračna veza trajala je samo do 1941. godine i početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Tito je u maju po zadatku otputovao u Beograd gde je upoznao novu ljubav – partijsku kurirku Davorjanku Paunović Zdenku.

Herta Has ostala je u Zagrebu u poodmakloj trudnoći, a nekoliko dana posle Titovog odlaska rodila je sina Mišu. Majku i bebu od ustaša je skrivao u svojoj momačkoj garsonjeri Vladimir Velebit, takođe partijski funkcioner.

Neposredno pre nego što je trebalo da, zajedno sa piscem Miroslavom Krležom, ode u partizane, ustaše su Hertu uhapsile. Partijska organizacija je uspela da bebu skloni u folksdojčersku obitelj Mahnufrit i Miša je tako preživeo. 

Herta Has je 1943. godine, posle pregovora partizana i nacista, razmenjena za grupu nemačkih stručnjaka zarobljenih u Bosni. Posle razmene kratko vreme je provela u Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odredi Jugoslavije.

Otišla i nikada se nije okrenula

Herta Has sa grupom slovenskih većnika u Mrkonjić Gradu, u povratku sa 2. zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, XII 1943. Foto: Wikipedia
HERTA HAS SA GRUPOM SLOVENSKIH VEĆNIKA U MRKONJIĆ GRADU, U POVRATKU SA 2. ZASEDANJA AVNOJ-A U JAJCU, XII 1943. FOTO: WIKIPEDIA

Tito i Herta sreli su se ponovno 1943. godine u Jajcu gde je ona došla sa Ivom Lolom Ribarom na drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije.

U Titovom okruženju svi su znali da on ima novu “partizansku ženu” – Davorjanku Paunović koja se takođe nalazila u Jajcu. Herta i Davorjanka srele su se u kući određenoj za stanovanje druga Tita.

– Draga moja, u ovoj kući nema mesta za dve žene – dobacila je mlađa partizanka.

Po svedočenju partijskih drugova prisutnih na zasedanju Hertu je ovo toliko razbesnelo da je pronašla Tita u štabu i pred svima ga pitala: “Ko je ta žena? Zar ti nisam ja žena?”

Titu je bilo vidno neprijatno, uspeo da jedva prozbori: “Pa, probajte da se dogovorite”.

Herta nije imala nameru da se dogovara. Istog dana ostavila je sve i vratila se u Sloveniju. Bio je to njen konačni raskid sa Titom.

Žena koja je Titu rekla “NE!”

Tito i Jovanka Broz, Foto: Wikipedia
TITO I JOVANKA BROZ, FOTO: WIKIPEDIA

Ovo nije bio poslednji put da je javnost čula za Hertu Has. Po Jugoslaviji je dugo kolao trač da je posle smrti Davorjanke 1946. maršal pisao Herti i molio je da se vrati. Titovo pismo je bilo dugo 16 strana. Herta je odgovorila u dve rečenice.

– Dragi moj, Herta Has trpi poniženje od muškarca samo jednom. Ne padam dva puta na kolena pred istim čovekom – napisala je.

Njen odnos sa Titom, kao i definitivan razlaz opisao je istoričar Jože Pirjevec u svojoj knjizi “Tito i drugovi”.

Herta je i te kako propatila zbog svoje drskosti. Pričalo se da su joj se partijske kolege mešale u privatan život, ometale joj političku karijeru, organizovali praćenje i stalno prisluškivali.

Ako joj je i bilo loše, Herta se nikome nije požalila. Ponovo se udala i rodila dve ćerke. Nakon Drugog svjetskog rata radila je u Ministarstvu industrije i rudarstva Hrvatske i kao  sekretarica u Saveznom izvršnom veću.

Tita je videla još samo jednom – 1946 godine u kabinetu predsednika FNR Jugoslavije kada je njemu već bila nađena nova žena, Jovanka Budisavljević.

Do penzionisanja je radila je u raznim saveznim institucijama. Iako je govorila nemački i francuski, u već poznim godinama odlučila je da nauči i engleski, da bi kasnije pisala članke i držala predavanja i na tom jeziku.

Živela je bez publiciteta, a posebno je odbijala da govori o vezi sa Titom. 

Herta Has je umrla 5. marta 2010. u Beogradu u 95. godini. Prema vlastitoj želji, pokopana je u krugu najuže porodice na Pobreškom groblju u Mariboru.

Hertin i Titov sin Aleksandar Mišo Broz je bivši hrvatski diplomata i menadžer. Njene ćerke su profesorke na beogradskom Univerzitetu.