Već go­di­na­ma una­zad, Re­pu­bli­ka Srpska, ali i Ba­nja­lu­ka, kao grad bo­ksa če­ka­ju no­vog Ma­ri­ja­na Be­ne­ša ili An­tu Jo­spi­ovi­ća. Mno­gi su odla­zi­li i do­la­zi­li, ali iz Sla­vi­je ni­je ni­ko ni pri­šao bli­zu sjaj­nim re­zul­ta­ti­ma ko­ji su os­tva­re­ni još u biv­šoj državi. Me­đu­tim, po sve­mu su­de­ći, i ta ba­ri­je­ra je sru­še­na, jer na sce­nu, onu ve­li­ku, kro­čio je San­dro Po­le­tan, 19-go­diš­njak ko­ji je na­kon tri de­ce­ni­je i olim­pij­skog zla­ta Jo­si­po­vi­ća u Los An­đe­le­su, do­nio je­dnu bo­kser­sku me­da­lju. Ri­ječ je i ju­ni­or­skom šam­pi­ona­tu Evro­pe ko­je je održano u Ru­si­ji, a Po­le­tan se oki­tio bron­zom. In­te­re­san­tno je da je to prva me­da­lja za boks Re­pu­bli­ke Srpske, a Po­le­tan u raz­go­vo­ru za “Na­ro­dne” is­ti­če da ne­će sta­ti sa­mo na to­me. Po­red bo­ksa, ovaj mla­dić žanje us­pje­he i u kik-bo­ksu, ali ipak “ple­me­ni­ta vje­šti­na” mu je pri­ori­tet ko­jem će se po­sve­ti­ti naj­vi­še u bu­du­ćnos­ti. O ka­kvom je ta­len­tu ri­ječ, do­vo­ljno je re­ći da je već u tre­ćoj go­di­ni ušao u ring, a ono naj­bo­lje tek sli­je­di.

U bo­ksu si već po­znat, ka­ko sto­je stva­ri sa kik-bo­ksom i džudom?

– U kik-bo­ksu sam vi­ce­šam­pi­on svi­je­ta i šam­pi­on Evro­pe, kao i vi­šes­tru­ki šam­pi­on BiH. Džudo sam naj­ma­nje ra­dio, ali sam i tu tre­ći u BiH. Ne­mam šta da kri­jem, idu mi go­to­vo svi bo­ri­la­čki spor­to­vi od ru­ke, ali ipak, boks je pri­ori­tet. Dok sam bio u mla­đim ka­te­go­ri­ja­ma, pa­ra­lel­no sam ra­dio sve, ali ulas­kom u se­ni­or­ske vo­de boks će bi­ti moj sport broj je­dan. Želim vrhun­ski re­zul­tat, a on je mo­guć sa­mo ma­ksi­mal­nom po­sve­će­noš­ću.

Svi u tvo­joj po­ro­di­ci ima­ju ve­ze sa bo­ri­la­čkim spor­to­vi­ma?

– Kre­nu­lo je sve od oca Ba­ti­ce. On je bio maj­stor džudoa. Imao je crni po­jas tre­ći dan. Ses­tra Ti­na je tre­ća u Evro­pi i svi­je­tu u kik-bo­ksu, a tek joj je 20 go­di­na. Nje­nim sto­pa­ma kre­će i naj­mla­đa Lo­ra Ma­tea, ko­ja ima 11 go­di­na, ali je već uve­li­ko u rin­gu. Ba­vi se i pli­va­njem, te džudom. Ka­da sam se spre­mao za evrop­ski šam­pi­onat, ni­sam imao spa­ring par­tne­ra. Ses­tra Ti­na je hra­bro ušla u ring i pu­no mi po­mo­gla.

U rin­gu te zo­vu Spar­tak, ot­kud baš taj na­di­mak?

– Po­no­vo za­hva­lju­ju­ći Ba­ti­ci. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, gle­dao je se­ri­ju o Spar­ta­ku. Odu­še­vio se i re­kao: “Ova­ko će i moj sin. Jak, čas­tan, li­jep. Ne može mu ni­ko ni­šta”. Od ta­da i no­sim na­di­mak po ču­ve­nom gla­di­ja­to­ru.

Bo­ra­vio si u Sje­di­nje­nim Ame­ri­čkim Država­ma na pri­pre­ma­ma. Ka­kve utis­ke no­siš?

– U Ame­ri­ci sam imao čast da me pri­pre­ma je­dan od tre­ne­ra Os­ka­ra De La Ho­je, Fran­cis­ko Men­dez. Tre­nin­zi su bi­li sa­vrše­ni. Mno­go sam na­učio, jer sam vi­dio gdje sam u odno­su na naj­ve­će bo­kse­re. Ula­zim u če­tvo­ro­go­diš­nji olim­pij­ski ci­klus i želim da na­pre­du­jem. Bio sam u SAD, a želim da obi­đem još je­dan krug ku­ban­ske, rus­ke i ame­ri­čke ško­le bo­ksa. Već u no­vem­bru me oče­ku­je prven­stvo Evro­pe za se­ni­ore u kik-boks dis­ci­pli­ni ful kon­takt, pa ću se na­kon na­por­ne bo­kser­ske se­zo­ne pre­ba­ci­ti na kik-boks.

Kao kraj­nji cilj pos­ta­vio si se­bi Olim­pij­ske igre u To­ki­ju 2020?

– Želim olim­pij­sku me­da­lju u Ja­pa­nu! Sve sam to­me po­dre­dio. Ima­ću ta­da 22 go­di­ne, bi­ću u pu­nom na­po­nu sna­ge. Mi­slim da mo­gu os­tva­ri­ti taj san, da Ba­nja­lu­ka do­bi­je dru­gog olim­pij­skog šam­pi­ona.

“Narodne novine”