Pitanje revizije tužbe BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, nisu inicirali lider SDA Bakir Izetbegović i bošnjačke nevladine organizacije, nego bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs, gostujući na tribini bošnjačkih intelektualaca u Sarajevu, u septembru prošle godine, tvrdi Krstan Simić, banjalučki advokat sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti krivične odgovornosti u međunarodnom pravu.

On navodi da je Najs, koga pamtimo iz procesa protiv Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, tada rekao da su se u procesu suđenja Radovanu Karadžiću pojavili novi dokazi, koji bi mogli biti osnov za reviziju postupka.

– Mi­slim da je upra­vo to bi­la ini­ci­jal­na ka­pi­sla za ova­kva ra­zmiš­lja­nja boš­nja­čkih po­li­ti­čkih li­de­ra i ne­vla­di­nog se­kto­ra – na­vo­di Si­mić.

Či­me se Najs ru­ko­vo­dio ka­da je iznio ta­kvu tvrdnju?

– To mi za­is­ta ni­je ja­sno, osim ako se na taj na­čin ni­je to­plo pre­po­ru­či­vao da bu­de agent ko­ji bi, u ime stra­ne ko­ja tuži Srbi­ju, vo­dio pos­tu­pak, u sa­ra­dnji sa sarajevskim advo­ka­ti­ca­ma Va­svi­jom Vi­do­vić i Edi­nom Re­ši­do­vić, sa ko­ji­ma je gos­to­vao na se­si­ji “Kru­ga 99″. Po­dno­še­nja re­vi­zi­je re­gu­li­še član 61. Sta­tu­ta Međuna­ro­dnog su­da prav­de.

Pos­to­je li uslo­vi za re­vi­zi­ju u skla­du sa tim čla­nom?

–  Re­vi­zi­ja se može po­dni­je­ti ako se na­kon do­no­še­nja pre­su­de po­ja­ve no­ve činjenice – do­ka­zi, ko­je su pos­to­ja­le pri­je do­no­še­nja pre­su­de, a je­dna od stra­na za njih ni­je zna­la, ni­ti ih je mo­gla pri­ba­vi­ti bez svo­je kri­vi­ce, a pri tom da no­va činjeni­ca ima ta­kvu do­ka­znu sna­gu da bi re­zul­ti­ra­la do­no­še­njem dru­ga­či­je pre­su­de. Ispu­ni­ti ove stan­dar­de u pra­ksi je go­to­vo ne­mo­gu­ća mi­si­ja. Zbog to­ga sam i bio zbu­njen izja­vom Dže­fri­ja Naj­sa, da sud­ski pos­tu­pak pro­tiv Ka­radžića nu­di no­ve do­ka­ze, ko­ji bi bi­li osnov za re­vi­zi­ju pre­su­de. Pri tom, pos­to­je i ut­vrđe­ni ro­ko­vi u ko­ji­ma se to može tražiti. Obje­kti­vni rok je de­set go­di­na i on is­ti­če 27. fe­bru­ara ove go­di­ne. Su­bje­kti­vni rok je šest mje­se­ci od sa­zna­nja za no­vu či­nje­ni­cu. Ka­da se zna da je pre­su­da Ka­radžiću izre­če­na 25. mar­ta 2016. go­di­ne, može se za­klju­či­ti da ne pos­to­je pre­tpos­tav­ke za po­dno­še­nje ozbi­ljnog zah­tje­va za re­vi­zi­ju. Me­đu­tim, stranka može upu­ti­ti zah­tjev, iako on ne ispu­nja­va stan­dar­de pro­pi­sa­ne čla­nom 61, ali je to pi­ta­nje ozbi­ljnos­ti države, nje­nog kre­di­bi­li­te­ta.

Da­kle, pos­to­ji mo­gu­ćnost da se tužba po­dne­se, iako ta­kvu odlu­ku ni­su do­ni­je­li za to na­dležni or­ga­ni?

– Vje­ru­jem da će Ba­kir Ize­tbe­go­vić, ipak, do­bro ra­zmi­sli­ti u kon­tek­stu re­al­nog stanja stva­ri i odus­ta­ti od re­vi­zi­je. Sa­ma na­ja­va ta­kve mo­gu­ćnos­ti nanije­la je ve­li­ku po­li­ti­čku šte­tu BiH. Me­đu­na­ci­onal­ni odno­si su se po­gor­ša­li. Pa­da­le su neodgovorne izja­ve i sa je­dne i sa dru­ge stra­ne, po onom klišeu na­še po­li­ti­ke napada i od­bra­ne na­ci­onal­nih in­te­re­sa. Po­li­ti­ča­ri iz RS su pri­je­ti­li da, ako se podnese re­vi­zi­ja, BiH vi­še ne­će bi­ti. Pri­je­ti­li su i povlače­njem srpskih pred­sta­vni­ka iz in­sti­tu­ci­ja vlas­ti na ni­vou BiH. Do­šlo je i do to­ga da je­dan mla­di po­li­ti­čki ju­no­ša, ape­lu­je na Ize­tbe­go­vi­ća da to ne či­ni, što me pod­sje­ti­lo na ono do­ba ka­da je Mu­rat Ša­ba­no­vić htio sru­ši­ti bra­nu kod Vi­še­gra­da, a ge­ne­ral Ku­ka­njac ape­lo­vao da to ne či­ni. To su bi­le sve dne­vno-po­li­ti­čke stva­ri, za­sno­va­ne na po­pu­li­zmu i od­bra­ni naci­onal­nih in­te­re­sa, a ov­dje se ra­di o je­dnom drža­vnom i po­li­ti­čkom pi­ta­nju, ko­je tre­ba da bu­de ri­je­še­no u okvi­ru in­sti­tu­ci­ja, pri če­mu će se uvažiti pra­vni ar­gu­men­ti i drža­vni in­te­re­si.

Ko­jih in­sti­tu­ci­ja?

– Prven­stve­no Pred­sje­dni­šva BiH. Uko­li­ko je Ize­tbe­go­vić sma­trao da pos­to­je uslo­vi za re­vi­zi­ju, mo­rao je o to­me za­tražiti stav Pred­sje­dniš­tva. Pri­je toga, tre­ba­lo je da pre­zen­tu­je no­ve do­ka­ze i pri­ba­vi ek­sper­tska miš­lje­nja. Pred­sje­dniš­tvo sa­gle­da­va ima li pra­vnih uslo­va za re­vi­zi­ju, po­li­ti­čke ko­ris­ti od ta­kvog či­na i even­tu­al­ne politi­čke šte­te za odno­se u BiH i re­gi­onu. U slu­ča­ju da odlu­či da BiH ide u re­vi­zi­ju tužbe, on­da ime­nu­je no­vog agen­ta, pravi  plan i obez­bje­đu­je po­tre­bna sred­stva. Sakib Sof­tić vi­še ni­je agent BiH, jer je pos­tu­pak okon­čan, a po­dno­še­njem re­vi­zi­je, otva­ra se no­vi pos­tu­pak. Ovaj stan­dard da­nas se pri­mje­nju­je svu­da u svi­je­tu. Zna­či, u ovom mo­men­tu ne pos­to­je iole ozbi­ljne pra­vne pre­tpos­tav­ke i odlu­ke in­sti­tu­ci­ja da se ide u re­vi­zi­ju.

– Ako bi Ize­tbe­go­vić pre­ko Sof­ti­ća ipak po­dnio zah­tjev za re­vi­zi­ju, ka­kve bi to po­slje­di­ce iza­zva­lo?

– BiH bi si­gur­no pre­trpje­la ve­li­ku šte­tu. Bi­la bi de­kla­ri­sa­na kao ze­mlja u ko­joj ne pos­to­ji vla­da­vi­na za­ko­na. To bi bio akt i stav sa­mo je­dnog na­ro­da, a BiH se sas­to­ji od dva en­ti­te­ta i tri na­ro­da. U iz­vje­snom smi­slu, to bi pot­vrđi­va­lo i te­ze čes­to iznoše­ne u RS, da je BiH ap­sur­dna ze­mlja. Sto­ga, ne vjerujem da će ovaj zah­tjev bi­ti po­dni­jet, s ob­zi­rom na to da bi on do­da­tno po­re­me­tio i na­ci­onal­ne odno­se unutar BiH, po­se­bno izme­đu dva konstitutivna na­ro­da. Sma­tram da pred­sta­vni­ci po­li­ti­čke i in­te­le­ktu­al­ne eli­te na ovo ne tre­ba da re­agu­ju na na­čin ka­ko to či­ni Izetbe­go­vić, već da sa cini­zmom od­go­vo­re na po­ku­šaj da se des­ta­bi­li­zu­ju odno­si u BiH i da se Srbi pri­kažu kao ge­no­ci­dan na­rod. Rea­kci­ja iz RS se može pro­tu­ma­či­ti i da se Srbi bo­je re­vi­zi­je. Ap­so­lu­tno ne pos­to­je bi­lo ka­kvi ra­zlo­zi za strah, jer ovo je, slo­bo­dno mo­gu re­ći, jef­ti­na pra­vno-po­li­ti­čka pri­ča ko­ja će naj­vi­še šte­te na­ni­je­ti Ize­tbe­go­vi­ću i nje­go­vim slje­dbe­ni­ci­ma.

– Ve­ći­na gra­đa­na BiH, ni de­set go­di­na na­kon pre­su­de, ne­ma po­tpun uvid u nje­nu sadržinu. Šta ona u su­šti­ni sadrži?

– Me­đu­na­ro­dni sud je za­klju­čio da Srbi­ja ni­je iz­vrši­la ge­no­cid, pre­ko svo­jih or­ga­na ili li­ca či­ji akti uklju­ču­ju nje­nu od­go­vor­nost. Ta­ko­đe, ut­vrđe­no je da Srbi­ja ni­je izvrši­la udruživa­nje ra­di vrše­nja ge­no­ci­da, ni­ti je pod­sti­ca­la za vrše­nje ge­no­ci­da, krše­njem svo­jih oba­ve­za, ute­me­lje­nih važećim konvencijama. Srbi­ja ni­je bi­la ni sauče­snik u iz­vrše­nju kri­vi­čnog dje­la ge­no­cid na po­dru­čju Sre­bre­ni­ce. Važno je napo­me­nu­ti i da je Me­đu­na­ro­dni sud ja­sno odre­dio da zlo­čin ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci ni­su po­či­ni­le  in­sti­tu­ci­je Re­pu­bli­ke Srpske, već is­klju­či­vo po­je­din­ci. Zna­či, Međuna­ro­dni sud je snažno podržao in­di­vi­du­al­nu kri­vi­čnu od­go­vor­nost, pa je zabri­nja­va­ju­će za­što po­je­di­ni pra­vni­ci i po­li­ti­ča­ri po­ku­ša­va­ju tu od­go­vor­nost “raste­gnu­ti” i na RS. I pre­su­de pro­tiv Še­še­lja, ge­ne­ra­la Pe­ri­ši­ća, Sta­ni­ši­ća, Simatovi­ća i Ka­radžića, do­ne­se­ne od stra­ne Me­đu­na­ro­dnog kri­vi­čnog su­da, snažno su podržale stav Me­đu­na­ro­dnog su­da da ne pos­to­ji od­go­vor­nost Srbi­je za bi­lo ko­ji oblik u iz­vrše­nju kriv­čnog dje­la ge­no­cid.

“Narodne novine”