Ni­ko­la De­dić, je­dan od vo­đa na­vi­ja­čke gru­pe “De­li­je”, ko­ja oku­plja naj­va­tre­ni­je pris­ta­li­ce Crve­ne zvez­de iz svih kra­je­va svi­je­ta, oti­šao je sa živo­tne sce­ne sa tek na­vrše­ne 22 go­di­ne. Ta­čni­je, 22 go­di­ne i 22 da­na. Tre­nu­tak ne­pažnje ko­štao ga je živo­ta, ali nje­go­vo ime i da­lje odje­ku­je spor­tskim are­na­ma. “De­li­ja” do gro­ba, na­vi­jač re­pre­zen­ta­ci­je Srbi­je po opre­dje­lje­nju. Na put bez po­vrat­ka, is­pred po­ro­di­čne ku­će u Trnu kod La­kta­ša, is­pra­ti­lo ga je i sta­ro i mla­do, hi­lja­du du­ša. Me­đu nji­ma i “De­li­je” iz Bi­je­lji­ne, Fo­če, Tre­bi­nja, Beo­gra­da, No­vog Sa­da…

– Ne­će­mo te za­bo­ra­vi­ti. Dok živi Zvez­da, ži­vje­će i naš Ni­ko­la – po­ru­či­li su na zva­ni­čnom saj­tu “De­li­ja”.

A te ne­dje­lje, dok je Ni­ko­la sa­hra­nji­van, igra­li su Crve­na zvez­da i Voj­vo­di­na. Na “sje­ve­ru”, iz ne­ko­li­ko hi­lja­da grla u 22. mi­nu­tu odje­ki­va­lo je “Ni­ko­la De­dić, Ni­ko­la De­dić…”.

Is­ti slu­čaj i na me­ču Li­ge Evro­pe u Ati­ni, Olim­pi­ja­kos – Apo­el. Pi­rej je go­rio ne­ko­li­ko mi­nu­ta, u čast Ni­ko­le De­di­ća. Išao je Ni­ne, ka­ko su ga zva­li, da podrži brat­ski Olim­pi­ja­kos, kao što su i na­vi­ja­či tog klu­ba do­la­zi­li u Beo­grad, na­ro­či­to na uta­kmi­ce pro­tiv Par­ti­za­na. Slu­čaj je htio da vje­či­ti der­bi bu­de po­slje­dnja uta­kmi­ca ko­ju je pra­tio. Njegovo ime odjekivalo je i Moskvom na utakmici Spartaka,…Nikola je postao sinonom za navijača, ma koje vjere bio!

Fu­dbal je za­vo­lio od ma­le­na. Prvi odla­zak pre­ko Dri­ne na ve­li­ki spor­tski spe­ktakl, imao je još kao dje­ča­čić. Do­bio je na­gra­du je­dnih dne­vnih no­vi­na… I, ta­da je vre­la mla­da­la­čka krv odlu­či­la da huk sa sta­di­ona bu­de nje­gov život ko­ji je, nažalost, pre­ki­nut u cvi­je­tu mla­dos­ti.

Gle­dao je Srbi­ju pro­tiv Por­tu­ga­li­je, Fran­cus­ke, Ru­mu­ni­je, Aus­tri­je. Ma­lo je uta­kmi­ca Crve­ne zvez­de ko­je je pro­pus­tio. Ni­ne, de­li­ja.

“Narodne novine”