Fudbalska euforija trese Banjaluku pred revanš meč drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencija protiv bečke Austrije. Tribine će biti tijesne za sve koji žele da bodre “crveno-plave”.
Borčeva evropska priča počela je 1975. godine utakmicom protiv luksemburškog Rimelanža, a strijelac prvog istorijskog gola bio je Miloš Cetina. Stameni fudbaler je mrežu zatresao već u šestom minutu. Danas Cetina živi u Subotici i bio je srećan zbog poziva iz Banjaluke.
– Uh, iskreno ne sećam se tog gola. Prošlo je zaista puno vremena. Često sam kao half odlazio napred kod prekida, verovatno sam ga tako postigao. Bili smo puno bolji od njih i već se tada videla razlika u klasi. Nismo popuštali nijednog momenta. Dobili smo taj meč ubedljivo, a zatim slavili i u revanšu – rekao je Cetina.
A onda je uslijedio čuveni meč protiv Anderlehta. Belgijski tim je te sezone osvojio Kup pobjednika kupova, a Cetina ističe da su se pred prvi meč u Briselu domaćini poslužili lukavstvom.
– Oni su pred prvi meč odlučili da igraju na manjem stadionu. Imali su veliki stadion, ali su vidjeli po broju ulaznica da bi bio poluprazan pa su odlučili da igraju na manjem, kojem je kapacitet bio 30.000 i on je bio krcat. Na stadionu je bila muzika, sve je treštalo, malo smo iskreno bili pod utiskom atmosfere i oni su na kraju slavili ubedljivo. Mi smo tad promenili i trenera koji se tek upoznavao sa ekipom, tako da sam ja igrao na liberu. Nisam igrao u revanšu, a pravo je čudo da smo slavili samo sa 1:0. Baš smo se ispromašivali, a oni su tada bili sjajna ekipa, puno vrhunskih pojedinaca – prisjeća se sjajni fudbaler.
Period u Banjaluci za Cetinu je bio među najljepšima u životu.
– Subotica je sportski grad, ali ipak ne može da se poredi sa Banjalukom. Za mene je to bio najlepši period karijere. Kakve smo majstore imali u ekipi to je bilo čudo. Grad je živio za Borac. I danas se sa setom sećam tih vremena. Oduševilo me što su nas uvek bodrili. Čak i nakon poraza navijači su bili uz nas samo ako smo se borili. To su znali da cene. A kad pobedimo nekog, onda nismo mogli da prođemo ulicom. Svi su hteli da stanu sa nama, čestitaju, popričaju – ističe Cetina.
Ekipa Borca je bila tada puna majstora, ali ipak prva zvijezda tima bio je Abid Kovačević.
– Meni je iskreno žao što Abid nije ranije napustio Borac i to samo zbog njega, jer smatram da bi napravio još bolju karijeru i postao bi, po mom mišljenju, sigurno reprezentativac Jugoslavije. Šurjak je u to vrijeme imao svoj čuveni korak, brzinu, ali po svemu drugom mislim da je moj saigrač bio bolji. Bio je tehnički superiorniji, sve je znao da radi za tim. Šteta za njega zaista. Ali opet on je toliko volio Banjaluku i bilo mu je teško otići. Bio je legenda u gradu, ljudi su ga voljeli i on je to znao da cijeni i zatim mu je bilo teško napustiti Borac – istakao je Miloš.
Cetina se povremeno čuje sa saigračima iz tog vremena.
– Nisam odavno bio u Banjaluci. Posljednji put kad sam dolazio bio sam baš sa Fišerom (Muhamedom Ibrahimbegovićem, op.a), Vukeljom i ostalima koji su ti iz generacije. Baš su nas lijepo dočekali. Posebno mi je drago što su tu bili ovi fudbaleri iz mlađe generacija. Puno znači kad ljudi cene ono što smo uradili za klub. Borac je meni bio i ostao zaista prelepa uspomena – dodao je na kraju Cetina.
Vjerujem u prolaz
Proslavljeni fudbaler je takođe pružio podršku sadašnjim fudbalerima Borca pred revanš protiv Austrije.
– Neka igraju samo hrabro. Ako su navijači kao u naše vreme, onda će imati sjajnu podršku i samo neka se bore kako i kaže ime kluba i onda sam uveren da će proći rivala. Verujem da će proći u naredno kolo – optimista je Cetina.
“Glas Srpske”
Nema komentara