Sezona, i više nego tubulentna na terenima širom Republike Srpske ulazi u svoj finiš. Manje – više sve je poznato, barem što se tiče zelenog terena. Iza nas su ostale brojne priče, golovi, odbrane, promašaji, sudijske pravde i nepravde….Ponekad je bilo i “žešćih” obračuna, a ponekad smo uživali samo u fudbalu.

Red je da izaberemo i najfudbalsku priču Republike Srpske, a mi smo u konkurenciji ostavili četiri tima, koji je svaki sa svojom mukom usješno plovio srpskim rijekama od Drine preko Save, pa sve do Vrbasa i Une.

U ovoj priči izostavili smo premijerligaše. Ne zato što ta četiri kluba ne dolaze iz Srpske, već što nisu ostavili trag iza sebe. Borac jeste u Evropi, ali poruka praznog Gradskog stadiona najbolja je opomena čelnim ljudima kluba iz Platonove da nešto moraju mijenjati, odnosno da rezultat pod moranje nije sve u fudbalu. Leotarov opstanak jeste lijepa priča, ali samo toliko, dok beznađe Rudar Prijedora i Radnika teško je i komentarisati.

Idemo mi na ljepše priče….

FK KRUPA

Dupla kruna stanuje u Krupi na Vrbasu. Apsolutno zasluženo, i bila bi velika nepravda da taj klub ponovo ne zaigra u Premijer ligi BiH, jer je miljama daleko od onih koji bi ih rado zamjenili. Još samo prije godinu dana činilo se sve tako crno, bez igrača, ranga takmičenja u kojem će igrati, ali sa vizijom ljudi koji vode klub da ništa nije nemoguće. I ne samo što su igrali najljepši fudbal, već imali su nekoliko velemajstora u svojim redovima, kojima se smiješi “opasna” karijera. Pored onoga na terenu Krupa funkcioniše besprijekorno i u svim ostalim segmentima, koji su “nasušno” potrebni da bi opstali na sceni. Napuniti stadion sa 1.000, ili 2.000 gledalaca u mjestu koje ima ne više od 350 stanovnika prava je umjetnost. A oni su to radili tako često, i neće biti iznenađenje, ako opet na jesen bude tako…..

FK OMARSKA

Kada zanemarimo rezultat, i sve stavimo po strani, onda je Omarska malo fudbalsko čudo iz Repubike Srpske. Šta reći za to potkozarsko mjesto, bastion otpora na legendarnoj Kozari, koje je poput Joje, Šoše, dr Mladena, Lepe Radić, Ahmeta i Zlate,…. na obronke “prkosa i ljubavi” donio priču koju je teško prenijeti riječima na papir. Gotovo sve utakmice Omarske bile su praznik, a na nekim bilo je i blizu 2.000 duša. Kada su jesenas ustali protiv dušmana,, stadion je gorio. Ali ne iz mržnje prema onima koji nemaju “čojstva i junaštva”, već iz ljubavi prema svojima. Oni navijaju za svoje sinove, unuke, bratance, sestriće, komšije. Svi sve znaju i time se hrane. Da je atmosfera u fudbalu Srpske približna onoj u Omarskoj, naš fudbal bio bi daleko ljepši i kvalitetniji i za oko, ali i za dušu…..

FK LAKTAŠI

Red, rad, disciplina. Svaki potez odmjeren, bez velikih najava, ali sa velikim vizijama. To je bilo geslo Laktaša koji su suvereno prešli nikada laganim drugoligaškim Zapadom. I ne samo što su ga “sašili”, već su uporedo ulagali u infrastrukturu, ojačali klupski aparat, sklopili odlične veze sa nekoliko jačih klubova od sebe, vratili kult vjere u navijača, i sa veoma agilnom Upravom došli u poziciju da ih u sezoni za koju se još ne zna ko će igrati u njoj, od svih budu predstavljeni kao takmac, na kojeg će trebati obratiti pažnju. Sa jakim gradom iza sebe, pametnom i odmjerenom politikom, daleko su od svog maksimuma. Igrački biće veoma jaki, a ništa slabiji nisu ni na svim ostalim poljima.

FK SLOGA (GC)

Poput mitske ptice Feniksa, vratili su se iz pepela! Čovjek koji vodi brigu o ovom semberskom prvoligašu, Zlatko Krbanjević iz jednog bogatog sela, napravio je fudbalsku družinu, koja je idući iz ranga u rang bila sve jača i jača. Najteže je ići putem kojim si već išao, a Sloga je upravo to radila. Nezadovoljstvo u ne tako davnim raspletima Prve lige Srpske, kulminiralo je “formalnim” gašenjem kluba. Ali samo za naivne. Obećao je Zlatko, da će Sloga vrlo brzo biti tamo gdje je i bila, i nije trebalo dugo čekati. Ono što se Slogi može zamjeriti, jeste infrastruktura, morali su i trebali uraditi više na svom stadionu, jer ima li smisla imati odličnu ekipu, a da mora ići u selo pored. “Svakog gosta dva dana dosta”, pa s tom devizom morali bi i u Gornjem Crnjelovu da se pozabave. Sva ostala priča im je za 10. Gospodština, u svakom smislu, i zasluženo u izboru za najljepšu fudbalsku priču Republike Srpske…..

Poštovani čitaoci, i od vas očekujemo brojne komentare, da li je naš izbor valjan, ili vi vidite fudbalsku priču Srpske drugačije….