Abid Kovačević, Tomo Knez i Husnija Fazlić, tri legende Borca. Prva dvojica su danas daleko od fudbala, dok je popularni Hune eksplodirao u Njemačkoj. Već skoro pune dvije decenije je skaut bundesligaša Verdera i prvi čovjek zadužen za praćenje talenata širom Evrope. Rado je viđen gost bilo gdje na prostoru bivše Jugoslavije, a pogotovo u svoj Banjaluci, gdje je prvo kao igrač, a potom trener i direktor pisao najljepše stranice istorije Borca. U intervju za naš portal Fazlić je evocirao uspomene, ali najavio i neke planove u bliskoj budućnosti.
Jeste li zadovoljni svojim poslom u Verderu ?
– Radim u fudbalu, a to je za mene život. Žena mi je uvijek govorila da budem sretan što radim ono što volim, hahahah. Volim da obilazim naše krajeve, Bosna, Srbija, Hrvatska, ali imao sam i pehova. Ne zbog kvaliteta igrača, već zbog karaktera. U tome je problem. Ovde je uvijek bilo talenata i biće, ali trebali bi da uskladimo mentalitet prema onome što traži Evropa. Davno su prošla vremena kada je samo znanje sa loptom bilo presudno. Sada se traži kompletna ličnost.
Koga ste vi sve skautovali u Bremen ?
– Uh, bilo je tu dosta imena. Mladena Krstajić, recimo. Zbog rata, nisam mogao sletiti u Beograd, već sam preko Budimpešte odradio taj posao, isplatilo se. Almeida Naldo, Diego, Ezil, Klasnić, Ivica Banović, sve su to moji projekti.
Kako vidite fudbal u BiH ?
– Svi kažu da sam kritičar, ali nisam. Međutim, fudbal se kod nas gradi od krova. Imamo reprezentaciju koja je igrala u Brazilu na Svjetskom prvenstvu, a nemamo dva stadiona u državi na kojima ta selekcija može igrati utakmice. Da postoje uslovi kao u Bremenu, vjerujem da bi svaki klub izvozio igrače za Evropu. Imamo talente , ali nemamo uslove da se razvijaju. Pod hitno treba nešto poduzeti da se stvore uslovi, najprije od pionirskih liga, pa do seniora. Mora postojati piramida u radu.
Pratite li Borac ?
– Naravno, ali Borac ne prati mene, hahahaha. Uvijek je prvo pitanje kako je Borac prošao. Borac je u BiH , ono što je bila velika četvorka u Jugoslaviji. Sve ispod tih rezultata je neuspjeh, a Borac je dva puta ispadao, šta onda da kažem na to.
Već ste o tome govorili, da konkretno možete pomoći Borcu. Na primjer?
– Što se mene tiče, dovešću Verder u Banjaluku. Rado bi pomogao, bio bi inicijator tog događaja, ali neke stvari bi se morale odraditi ranije. Za tako nešto mora postojati volja obje strane i naravno džentlmesnki sporazum, koji će se poštovati.
Spadate među tri najbolja igrača u istoriji Borca. Kako gledate na to ?
– Ja o tome ne odlučujem, ali mislim da sam dao najviše klubu, jer sam dugo godina bio igrač, pa trener, direktor, a bilo je i rezultata. Svoje najbolje godine proveo sam u Borcu i nije mi žao. Bio sam drugi strijelac šampionata Jugoslavije sa 22 gola. Znate šta to znači kada dolazite iz tako male sredine.
Zašto nikada niste otišli iz Borca, a zvali su vas veliki klubovi ?
– Miljan Miljanić je godinama dolazio po mene. Bio sam njegova tihnja patnja. I ne samo on, Dinamo, Sarajevo, Željezničar,…. Međutim, tada je klub ukoliko je želio da vas zadrži, polagao apsolutno pravo na vas. Zbog toga nisam bio ni reprezentativac. Mali klub, daleko od dešavanja. Slična sudbina zadesila je i Abida Kovačevića. Ne žalim se, ali platio sam cijenu igranja u Borcu, jer moglo se više postići.
Kada pomislite na finale Kupa Jugoslavije 1988. godine između Crvene zvezde i Borca, šta vam prvo padne na pamet ?
– Vratim se 10 godina ranije, jer u timu koji je izašao na stadion JNA bilo je 10 klinaca koje sam vodio od pionira do seniora. Jakovljević, Malbašić, Lipovac, Špica, Mataja, Lemić,….. sve su to klinci koji su prošli jedan normalan fudbalski put. Išlo se korak po korak, i kao kruna karijere stigao je taj Kup.
Ostali ste poznati kao nebeski skakač. Kažu da vam u skoku niko nije mogao parirati ?
– Da. Iako sam bio visok samo 1.78 metara. Imao sam urođen tajming za skok. Znao sam naskočiti i golmana, koji je mogao rukama pokupiti loptu. Više od pola golova u dresu Borca postigao sam glavom, dakle preko 500. Danas su to paramteri koji nikoga ne bi ostavili ravnodušnim, ali to su bila neka druga vremena,…..
Nema komentara