Di­ja­na Va­sić spa­da u naj­tro­fej­ni­je spor­tis­tki­nje na na­šim pros­to­ri­ma. Sa 34 go­di­ne može se po­hva­li­ti broj­nim tro­fe­ji­ma, ka­ko eki­pnim, ta­ko i pojedina­čnim na­gra­da­ma.

“Brčan­ska prin­ce­za” ka­ko je od mi­lja zo­vu, već go­di­na­ma una­zad pli­je­ni ka­ko svo­jom igrom na mreži, ta­ko i po­ja­vom na te­re­nu i van nje­ga. Prin­ce­za u pu­nom smi­slu te ri­je­či.

– Već 21 go­di­nu dru­gu­jem sa odbo­ja­ka­škom lop­tom i ni­je mi do­sa­di­la. U Je­din­stvu sam kao kod ku­će, vi­še od de­ce­ni­ju i po. Poče­la, i za­vrši­ću ka­ri­je­ru. Bi­lo je još ne­ko­li­ko izle­ta, 2001. go­di­ne bi­la sam u Srbi­ji, igra­la u Srbi­jan­ki iz Va­lje­va, po­tom godinu i po u Kvar­ne­ru iz Ri­je­ke, pa po­vra­tak na bh. par­ke­te, u Ra­dnik iz Bi­je­lji­ne. Te 2005. go­di­ne, osvo­ji­la sam i Kup RS u Bije­lji­ni i igra­la fi­na­le šam­pi­ona­ta Srpske. U Je­din­stvu je bi­lo tro­fe­ja, ni sa­ma ne znam ko­li­ko. De­vet Ku­po­va BiH, de­set šampion­skih titu­la, na­dam se da je i 11. na pu­tu, a šam­pi­ona­te i Ku­po­ve RS pres­ta­li smo da bro­ji­mo – pri­ča Di­ja­na Va­sić sa­mo dio re­per­to­ara iz svo­je igra­čke ka­ri­je­re.

Bi­la je i naj­bo­lji spor­tis­ta Re­pu­bli­ke Srpske, a ne­ko­li­ko go­di­na u sa­mom vrhu ove pres­tižne ma­ni­fes­ta­ci­je. Iako do­la­ze mla­đe, ne odri­če se ta­ko la­ko svog igra­čkog pu­ta.

– Bi­olo­ški sat ot­ku­ca­va, ali ni­sam još za sta­ro gvožđe. Ša­lu na stra­nu, svje­sna sam da do­la­ze mla­đe, ali ja se­be i da­lje vi­dim uz sport. Ina­če sam pro­fe­sor fi­zi­čkog va­spi­ta­nja, a već sa­da vo­dim pi­onir­sku re­pre­zen­ta­ci­ju BiH. To su dje­voj­ke do 15 go­di­na i ima ta­le­na­ta, ali nažalost, kao i u sve­mu os­ta­lom kod nas, fi­nan­si­je su te ko­je di­kti­ra­ju. Ne­ka­ko se uvi­jek na mla­đi­ma sve prelo­mi, pa on­da si­lom pri­li­ka mo­ra­mo pres­ko­či­ti ne­ko ta­kmi­če­nje. Pro­šle go­di­ne smo bi­li u An­ka­ri na šam­pi­ona­tu Bal­ka­na. Se­be vi­dim kao ne­ko­ga ko će is­kus­tva ka­kvo ja imam u spor­tu, po­ku­ša­ti što vi­še pre­ni­je­ti na na­ra­šta­je ko­ji do­la­ze – nas­tav­lja priču Va­si­će­va.

To­kom ka­ri­je­re ni­je joj bi­lo la­ko. Bi­lo je pa­uza, po­vre­da, pre­ki­da, ali ka­ko sa­ma is­ti­če, u po­ro­di­ci je uvi­jek ima­la ve­li­ki oslo­nac.

– Bez pre­tje­ri­va­nja mo­gu da kažem da su­pru­ga ka­kvog ja imam, ne­ma ni­ko! To­mi­sla­vu du­gu­jem ve­li­ku za­hval­nost, pri­je sve­ga za ra­zu­mi­je­va­nje i po­dršku. Se­be je ne­ka­ko sta­vio u dru­gi plan i hva­la mu na to­me. U sve­mu to­me, ro­di­la se i Mi­ja, dje­voj­či­ca ko­ja da­nas ima pet go­di­na. Naš oslo­nac i po­nos. Ne­ma tro­fe­ja ko­ji sam po­di­gla, a da Mi­ja ni­je bi­la sa mnom – ot­kri­va de­ta­lje iz svog pri­va­tnog živo­ta Di­ja­na.

Na pi­ta­nje pla­ni­ra li još ko­ju pri­no­vu, še­ret­ski od­go­va­ra:

– Ta­mo gdje je brak za­sno­van na lju­ba­vi i po­vje­re­nju, ne­ma pla­no­va. Što zna­či, kad se de­si, de­si­će se!

Igra­la je, osim u BiH, i u Srbi­ji i Hrvat­skoj, pa je bi­lo za­ni­mlji­vo ču­ti ka­ko vi­di na­šu odboj­ku u odno­su na re­gi­on, pa i Evro­pu.

– Srbi­ja je spor­tska ve­le­si­la, ali ni ta­mo ni­je do­bra si­ta­uci­ja. Fi­nan­si­je sve odre­đu­ju, a zna­mo gdje živi­mo. Mi­slim da je i to “omča oko vra­ta” da BiH re­pre­zen­ta­ci­ja ima ma­lo bo­lje re­zul­ta­te. Ta­le­na­ta ima, pa po­gle­daj­te ko­je sve dje­voj­ke igra­ju za okolne re­pre­zen­ta­ci­je. Ide­mo uzla­znom li­ni­jom, ma­lo nam ne­dos­ta­je da bu­de­mo za­is­ta spor­tska na­ci­ja, a ka­da će to bi­ti, opet naj­vi­še za­vi­si od onih ko­ji tre­ba da ulože u sport. Je­din­stvo je ove go­di­ne igra­lo osmi­nu fi­na­la CEV ku­pa. Da­kle, bi­le smo me­đu 16 u Evro­pi, to je ogro­man us­pjeh, ali osim dan, dva me­dij­ske sla­ve, vrlo brzo smo za­bo­rav­lje­ne. I, ta­ko je već go­di­na­ma. Bez sis­te­ma, ne­ma ni re­zul­ta­ta – po­ru­ču­je Di­ja­na.

Ra­du­je je, kaže, či­nje­ni­ca, da po­red Brčkog, još ne­ko­li­ko cen­ta­ra opa­sno pri­je­ti “prin­ce­za­ma”.

– Gra­da­čac, pa Ba­nja­lu­ka, sve ozbi­ljni­je ra­de i na­še uta­kmi­ce su is­tin­ski der­bi­ji. Ka­mo sre­će da je još ta­kvih cen­ta­ra, jer bez jake do­ma­će li­ge ne­ma­mo šta da tražimo ni na klup­skom, ni­ti na re­pre­zen­ta­ti­vnom ni­vou – za­klju­či­la je Di­ja­na, odboj­ka­ši­ca Je­din­stva Bi­mal iz Brčkog.

Žena ko­ja je pos­ta­vi­la mno­ge stan­dar­de u ovom atra­kti­vnom spor­tu na pros­to­ri­ma RS i BiH, i da­la ve­li­ki za­da­tak ne­kim no­vim ge­ne­ra­ci­ja­ma, ako već ne mo­gu da je sti­gnu, bar da joj se pri­bliže.