Da je neko prije pet godina pričao da će Borc svake godine izboriti međunarodnu scenu, biti uvijek u vrhu bh fudbala, jednom i šampion, mnogi bi rekli, “mani se šuplje priče”!

Danas, kada pogledamo iza sebe, upravo to sa ponosom možemo svi reći, da je Borac postao konstanta! Svake godine u klupsku kasu slije se određena cifra novca iz evropske kuće fudbala, a te utakmice, same po sebi daju i veću cijenu igračima. Benefiti su veliki i za grad, jer Evropa ne trpi prosjek. Ono što je ostavljeno u amanet svima budućima koji budu vodili Borac jeste da je to limit ispod kojeg se ne smije ići. Zvezda, Partizan, Dinamo…. i kada su najlošiji, igraju Evropu, i tu sva priča treba da se završava.

Uz tu priču treba naglasiti i infrastrukturu, koja je unapređenja do besvijesti! Gradski stadion zaista izgleda reprezentativno za naše uslove. Naravno daleko je to od nekog evropskog standarda, ali gledajući kako je bilo samo prije jedne decenije i danas, napredak je ogroman. Uz najavljenu gradnju Južne tribine, stadion bi se zaokružio na pravi način, a hibridna trava konačno je dala obod da se u Banjaluci igra vrhunski fudbal u svako doba godine, bez obzira na vremenske uslove i neprilike.

Neko će reći na to sve, ma lako je bilo, kada je Vico sve poklopio. Pa, gospodo draga, zašto vi niste poklopili? Mnogi zaboravljaju da je Zeljković prije četiri godine bio samo predsjednik Borca, i to vezanih ruku u mnogo čemu. Gradeći svoj put prvo preko PFS Banjaluka, potom FSRS, a na kraju i FSBiH, jačao je i Borac, upuštajući se u neke stvari, koje su do tada bile samo misaona imenica. Zar treba biti dovoljno pametan i reći da Borac ne bi nikada dobio ovaj teren da je kojim slučajem Mile Kovačević npr. otišao za predsjednika FSBiH. Dva puta je Borac ispadao pod veoma čudnim okolnostima za vrijeme njegove vladavine. Sudili su i tada Gigovići, Petrovići, Bjelice…..ali Borac je bio daleko od vrha. Zato možemo slobodno reći, da je Zeljković upravo bio “zlatna koka” Borca, ne zato što je radio nešto ispod žita, već sistem postavio kako treba da izgleda piramida, i ko treba da bude na vrhu nje, barem kada je fudbal Republike Srpske u pitanju…..

A, da je moglo bolje, moglo je! Pogotovo u tri stavke, ostaje gorak okus u ustima. Jedan je rezultatski iskorak u Evropi. Borcu nikada više ne smije dozvoliti da se ponove Farska ostrva. Ne zato što oni nemaju pravo pobijediti, već zato što Borac nema pravo izgubiti! Naravno, ako želi biti veliki klub, a svi znamo da želi…

Druga i treća stavka su povezane. Treneri i lutanja, a s njim i sve one silne greške u procjeni pojačanja. Da se ne lažemo, bilo je i dobrih poteza, ali naš narod uvijek više iz ladice vadi one loše, takvi smo, “znam ja nas, jebo nas”! Grešaka će uvijek biti, ali “Lalatovići i njegove legije istrošenih stranaca” nikada više ne smiju biti predmet bilo kakve priče, jer Banjaluka to ne trpi, ne prašta, a ako ćemo pošteno, nije ni zaslužila! Omladinske kategorije takođe moraju biti u fokusu. Nije dovoljno da Borac bude juniorski šampion, ako niko iz te generacije neće zaigrati za prvi tim. Okrenuti se našem bazenu, malo više vremena provesti na “Predgrađu”, Laktašima, Prijedoru, Foči, Gradišci….a kada sakupite to što valja, vidjećete kako se Gadski puni sam od sebe, i na malim, i na velikim utakmicama…..

Kako god bilo, Evropa je tu, čekaćemo s nestrpljenjem žrijeb i novu međunarordnu priču. Između uživati u tekmama sa sarajevskom rajom, Zrinjskim, Veležom, Širokim…. i čekati neku novu priču o Borcu. Jako malo nedostaje da ona bude vrhunska, samo da ne bude ona “znam ja nas, jebo ja nas”……