Iako su u Pre­mi­jer li­gu ušli kao de­bi­tan­ti sa­mo sa je­dnim ci­ljem – po­bje­ći što da­lje od opa­sne zo­ne, fu­dba­le­ri Kru­pe izne­na­di­li su i sa­mi se­be. Če­ti­ri ko­la pri­je kra­ja re­gu­lar­nog di­je­la se­zo­ne, na­la­ze se na pe­toj po­zi­ci­ji, sa ve­li­kim šan­sa­ma da zai­gra­ju i u Li­gi za prva­ka. Pe­čat us­pje­si­ma Kru­pe sva­ka­ko je dao i Slo­bo­dan Star­če­vić, tre­ner ko­ji je po­slje­dnje tri se­zo­ne sa eki­pom pro­šao put od Dru­ge li­ge do bh. eli­te.

Sli­je­de pri­pre­me u Ma­ke­do­ni­ji, pa po­ku­šaj da se zadrži po­zi­ci­ja ko­ja vo­di u bor­bu za Evro­pu.

Am­bi­ci­je su po­tpu­no is­te, prvo op­sta­nak, pa on­da sve os­ta­lo što na­pra­vi­mo bi­će bo­nus. Ima­mo ja­ko težak ra­spo­red u prva tri ko­la. Do­la­zi nam Želje­zni­čar, pa ide­mo Zrinj­skom. Obje eki­pe se otvo­re­no bo­re za ti­tu­lu, pa nam do­la­zi Če­lik, ko­ji se sil­no pojačao i ide­mo Vi­te­zu. Možda i ne uspi­je­mo do­hva­ti­ti tu fa­mo­znu šes­tu po­zi­ci­ju, ali ne­će bi­ti tra­ge­di­ja, jer ima­mo ve­li­ku zalihu bo­do­va, ko­ja nam ga­ran­tu­je mi­ran san u bor­bi za op­sta­nak. Is­to ta­ko, ako bi­smo os­tva­ri­li ko­rak vi­še, to bi bio sa­mo doda­tni mo­tiv da se na­ši mla­di igra­či “bru­se” u izu­ze­tno kva­li­te­tnim uta­kmi­ca­ma. Ono što me ra­du­je kao tre­ne­ra, je či­nje­ni­ca da ne mo­ram da mo­ti­vi­šem iga­če, jer kud će­te bo­lji uvod od ra­spo­re­da ko­ji mi ima­mo. Sa te stra­ne mi je ola­kšan po­sao, ali opet i to izis­ku­je do­da­tne oba­ve­ze da bu­de­mo na ni­vou – is­ti­če Star­če­vić.

Upra­vo, ta mla­dost je gla­vni adut Kru­pe i ove se­zo­ne, ali i pret­ho­dnih. Ko­le­ktiv iz ka­njo­na Vrba­sa je ubje­dlji­vo naj­mla­đi tim u Pre­mi­jer li­gi.

Sa­da smo još mla­đi. Ne­ma­nja Da­mja­no­vić se po­vri­je­dio i ne­će ga bi­ti na­re­dnih šest mje­se­ci, gol­man Ni­ko­lić iz po­ro­di­čnih razlo­ga se vra­tio u Srbi­ju, a oti­šli su Sa­di­ko­vić i Kaj­kut. To su igra­či ko­ji su nam “kva­ri­li pro­sjek”. Ako i bu­de po­ja­ča­nja, to će bi­ti mla­de sna­ge, jer naš kri­te­ri­jum je da igrač ko­ji do­la­zi mo­ra bi­ti u ran­gu naj­bo­ljeg ko­jeg ima­mo –na­gla­ša­va Star­če­vić.

Već sa­da Kru­pu sa­li­je­ću broj­ni me­nadžeri. Na­jin­te­re­san­tni­ji su im upra­vo mla­di igra­či.

Da, ima­te Redžića, Ko­lji­ća, Du­ja­ko­vi­ća, Ja­ša­re­vi­ća, Lju­be­no­vi­ća, Vu­ko­ti­ća, Ili­ća, Mi­la­no­vi­ća… Sve su to mom­ci od 20 godina, pred ko­ji­ma je sjaj­na per­spe­kti­va. Sa am­bi­ci­ja­ma klu­ba uo­zbi­ljio se i rad u mla­đim ka­te­go­ri­ja­ma i već sa­da smo iz omla­din­skih se­le­kci­ja pri­klju­či­li ne­ko­li­ko mo­ma­ka prvom ti­mu. Ne mo­ra­ju os­ta­ti, ali ima­će pri­li­ku da vi­de ka­ko je to igra­ti i tre­ni­ra­ti u naj­ja­čoj kon­ku­ren­ci­ji, a ja sam si­gu­ran da će ne­ko od njih vrlo brzo zai­gra­ti na ve­li­koj sce­ni. Di­re­ktor Mi­ro­slav Bala­ban i šef omla­din­ske ško­le Pe­tar Kur­ču­bić za­is­ta ra­de sja­jan po­sao, jer po­red odli­čnih re­zul­ta­ta u se­ni­or­skoj kon­ku­ren­ci­ji, Kru­pa odli­čno pro­la­zi i kod ka­de­ta i ju­ni­ora, a to ni­je ma­la stvar –po­ru­ču­je Star­če­vić.

Slo­bo­dan Star­če­vić je pri­je Kru­pe sje­dio na klu­pa­ma Bor­ca i Ru­dar Pri­je­do­ra. Za­ni­mlji­vo je ču­ti i nje­go­vo vi­đe­nje ovih sre­di­na.

– Te­ško je to po­re­di­ti. Sve tri stra­ne su odvo­je­ne pri­če za se­be. U Kru­pi za­is­ta sve fun­kci­oni­še na naj­vi­šem ni­vou. Zna se ko šta ra­di, a bra­ća Ilić, Dra­go­mir i Dra­ško ulažu ma­ksi­mal­ne no­po­re da eki­pa ima vrhun­ske uslo­ve u sva­kom po­gle­du. Od infrastruktu­re do igra­čkog ka­dra, o sva­kom de­ta­lju se ra­zmiš­lja ma­ksi­mal­no. Dok u Ru­da­ru i Bor­cu ni­je bi­lo te ko­he­zi­je, iako sam imao do­bar igra­čki ka­dar, po­go­to­vo na Grad­skom sta­di­onu u Ba­nja­lu­ci –nas­tav­lja Star­če­vić.

Ne­da­vno je do­bio i pri­zna­nje od FSRS gdje je izba­ran za naj­bo­ljeg tre­ne­ra u Re­pu­bli­ci Srpskoj za 2016. go­di­nu.

Ne znam baš da li sam naj­bo­lji, jer Vin­ko Ma­ri­no­vić je osvo­jio Pre­mi­jer li­gu pro­šle go­di­ne, dok Že­ljko Bu­vač pra­vi ve­li­ki uspjeh sa Li­ver­pu­lom. Ipak, oni ni­su u kon­ku­ren­ci­ji, a ime­na sa ko­ji­ma sam ja bio, ipak stav­lja­ju tas na mo­ju stra­nu va­ge. Nara­vno da go­di, po­go­to­vo ka­da znam da je ovo pri­zna­nje po­ni­je­lo na­ziv po le­gen­di Ili­ji Mi­lju­šu, ko­ji je i me­ne učio fu­dbal­skim vje­šti­na­ma. Ovo ni­je sa­mo mo­ja in­di­vi­du­al­na na­gra­da, već ci­je­log Stru­čnog šta­ba, igra­ča, Upra­ve i na­vi­ja­ča. Sa­mo sa svim ovim ele­men­ti­ma, ova na­gra­da ima pra­vu vri­je­dnost – bez pre­tje­ra­nog las­ka­nja je po­ru­čio Star­če­vić.

Tvrdi, nje­go­va am­bi­ci­ja je i da preu­zme ne­ki ve­ći klub.

– Ne znam ka­da će se to de­si­ti, ali to­me težim, ne sa­mo ja kao tre­ner, već i igra­či tre­ba uvi­jek da gle­da­ju pre­ma ve­ćem i bo­ljem. Me­ne su je­se­nas do­vo­di­li u ve­zu sa Sa­ra­je­vom. Od to­ga ni­je bi­lo ni­šta, ali kao što je ta pri­ča kre­nu­la, ta­ko se možda otvo­ri i neka no­va. Za sa­da ne ra­zmiš­ljam mno­go o to­me, jer u Kru­pi imam sve što mi je po­tre­bno, pa čak i vi­še od to­ga –za­klju­čio je Star­če­vić, stra­teg pre­mi­jer­li­ga­ša iz Kru­pe na Vrba­su.

“Narodne novine”