Na­kon osam go­di­na če­ka­nja i ne­iz­vje­snos­ti, u do­mu Jo­va­ne i Dar­ka Žižovi­ća iz Ro­ga­ti­ce, već da­ni­ma tra­je slav­lje i ra­dost, jer su pos­ta­li ro­di­te­lji Anas­ta­si­je, Mie i Te­odo­ra.

– Pre­sre­ćni smo. Os­tva­ri­la se Jo­va­ni­na i mo­ja du­go­go­diš­nja želja da i mi pos­ta­ne­mo ro­di­te­lji. Bi­li smo upor­ni, i na­kon što smo s­azn­li da smo obo­je zdra­vi i da možemo ima­ti po­tom­stvo, odlu­či­li da ide­mo u inos­tran­stvo, ako to ne uspi­je­mo u Re­pu­bli­ci Srpskoj, ne pi­ta­ju­ći za ci­je­nu – pri­ča sre­ćni otac ro­ga­ti­čkih troj­ki.

Na sre­ću, do­da­je, vje­šta­čka oplo­dnja je bi­la us­pje­šna u Ba­nja­lu­ci. Tri­deset­tro­go­diš­nja Јova­na se po­ro­di­la 34 se­dmi­ce na­kon van­tje­le­snog za­če­ća, ali pri­je­vre­me­ni po­ro­đaj za troj­ke i ni­je izne­na­đe­nje. Uz mno­go ri­zi­ka i pod bu­dnim okom gi­ne­ko­lo­ško-aku­šer­skog ti­ma, us­pje­la je da po­bi­je­di lo­še pro­gno­ze i ro­di tri zdra­ve be­be.

– Uz po­dršku lje­ka­ra, odlu­či­li smo zadržati sva tri plo­da. Tru­dno­ća je ipak pro­te­kla bez ika­kvih pro­ble­ma. Osje­ćaj je za­is­ta pre­di­van. Ni­ka­da ne odus­taj­te od va­ših sno­va i bo­ri­te se za ono što želi­te, trud se uvi­jek is­pla­ti – kaže Jo­va­na.

Dvi­je be­be su ro­đe­ne sa po dva ki­lo­gra­ma, dok je tre­ća ima­la čak i ma­lo vi­še od to­ga.

Dar­ko svo­ju su­pru­gu na­zi­va pra­vim he­ro­jem, jer njih dvo­je naj­bo­lje zna­ju kroz šta su sve pro­šli to­kom go­di­na ne­iz­vje­snos­ti, ali i ka­kva su is­ku­še­nja ima­li to­kom Jo­va­ni­ne tru­dno­će. Naj­teže od sve­ga bi­la je pre­ra­na smrt nje­ne maj­ke, ko­ja ni­je do­če­ka­la da vi­di svo­je unu­či­će.

– Bi­lo je ve­oma te­ško i tužno, ali ve­li­ka lju­bav i pre­ja­ka želja da izne­se tru­dno­ću bez pro­ble­ma, po­mo­gla je Jo­va­ni da iz­drži te tre­nut­ke – pri­sje­ća se Dar­ko.

Ba­ka Nov­ka i djed Vi­to­mir, sre­ćni i za­do­vo­ljni, već da­ni­ma do­če­ku­ju gos­te i ne “si­la­ze” sa te­le­fo­na pri­ma­ju­ći čes­tit­ke.

– Ni­je ma­la stvar u je­dnom da­nu do­bi­ti tro­je unu­ča­di. Kad taj po­klon još do­đe na­kon osam go­di­na če­ka­nja, on­da osje­ćaj za­do­volj­stva do­bi­ja još ve­ći zna­čaj. Mi­sli­mo da na svi­je­tu tre­nu­tno ne­ma sre­ćni­jih dje­da i ba­ke od nas – ka­zu­ju u glas.

Po­no­sni otac za­hva­lan je i pred­sje­dni­ku Mi­lo­ra­du Do­di­ku i Vla­di Srpske ko­ji su omo­gu­ći­li po­dršku za van­tje­le­snu oplo­dnju.

– Od po­čet­ka smo ima­li po­dršku i mo­gu re­ći da Re­pu­bli­ka Srpska, za ra­zli­ku od mno­gih dru­gih ze­ma­lja u re­gi­onu, mno­go po­maže u po­ku­ša­ji­ma vantje­le­sne oplo­dnje – kaže Dar­ko.

In­te­re­san­tna je či­nje­ni­ca da su Anas­ta­si­ja, Mi­a i Te­odor prve troj­ke ro­đe­ne u Ro­ga­ti­ci na­kon vi­še od po­la vi­je­ka.

“Narodne novine”