Dobrota i ljubaznost ljudi u Mrkonjić Gradu “otopili” su sve probleme s kojima se Luis Timar sreo u prvom odlasku s rodne Jamajke.

Fudbaler je odlučio da napravi dodatni iskorak u karijeri i da se nakon šampionske titule na svom ostrvu (s ekipom Harbur vju) uputi u Evropu. Izbor je pao na Slobodu iz Mrkonjić Grada, a Jamajkanac priznaje da nije mnogo znao o novom klubu kao ni zemlji u koju se uputio.

– Kada sam dobio ponudu raspitao sam se o zemlji i klubu pa sam vidio da je ovdje bio rat i da je veoma hladno. To me nije pokolebalo iako su mnogi prijatelji bili skeptici u vezi sa BiH. Međutim, imao sam podršku porodice. Oni su bili srećni zbog mene, znali su da ako želim da napravim iskorak moram da odem iako nam je svima teško pala razdvojenost – ističe Luis.

Otvoreni i nasmijani mladić brzo je osvojio srca saigrača i sugrađana. Prilikom dolaska u Mrkonjić Grad ističe da su mu svi željeli pomoći da se osjeća što bolje i da mu je to mnogo pomoglo.

– Ljudi su me ovdje oduševili. Tako sam srdačno prihvaćen u ekipi i gradu da sam se odmah počeo osjećati kao domaći. Toliko su prijateljski raspoloženi i prijatni. Svi su željeli da mi pomognu, da mi olakšaju život i onda sam želio da uzvratim na najbolji način na treninzima i terenu – dodao je igrač s Jamajke.

Najveći problem bila je hladnoća, a na samom početku je svojim zahtjevom nasmijao saigrače.

– Zaista je hladno za moje standarde. Kada sam došao bilo je ljeto, ljudi su šetali u kratkim rukavima, a ja sam tražio da se upali grijanje. Njima je to bilo smiješno, ali meni nije (uz osmijeh se sjeća početka). Sada sam se već privikao, iako je još hladnije. Sigurno da je ovo za mene novo iskustvo. Hladnoća, snijeg sigurno je za mene novo, ali ovaj odnos ljudi i podrška koju imam topi sve te probleme – rekao je ofanzivni igrač.

Luis je imao sjajnu podršku saigrača.

– Uvijek su bili tu za mene, kapiten Duško (Mitrić) Ilija (Danilović, op.a), Ljubiša (Nikodinović), Vasilije (Jotić) i svi drugi su mi priskočili u pomoć, prevodili šta se od mene traži i upoznali me s gradom. Zajedno smo išli na izlete, priroda me oduševila, a na kraju su me vodili i na košarkašku utakmicu. Ima prijatelje i u košarkaškom klubu. Nino mi je cimer u zgradi (Ninoslav Milošević, bivši igrač Mladosti i trenutno trener u klubu). Upoznao sam i vaše običaje i zaista mi se sviđaju. Volim što je kod vas bitno da je porodica na okupu, što volite da se družite i pomažete – izjavio je igrač Slobode.

A na terenu Jamajkanac nastoji da uzvrati za gostoprimstvo. U svim takmičenjima je postigao sedam golova, ali ne razmišlja previše o dalekoj budućnosti.

– Odlično sam prihvaćen pa sam  želio da im se odužim na terenu. Trudio sam se da pružim što bolje partije. Kada sam došao bio sam iznenađen kvalitetom lige i taktičkim zadacima, jer je ovo ipak drugi rang takmičenja u zemlji. Kod nas na Jamajci se puno više ide na brzinu, trčanje. Trener mi je tu puno pomogao da shvatim šta se od mene očekuje. Zaista se puno radi na taktici, a liga je veoma teška. Jedini problem su mi tereni mada mislim da sam se dobro adaptirao, tako da razmišljam samo o nastavku sezone da budem još bolji. Ne razmišljam previše unaprijed već je glavni cilj da se što bolje spremim za drugi dio sezone. Ostaću ovdje u Mrkonjiću i želim da dam maksimum kako bi klub ostvario što bolji rezultat – dodao je Luis.

Jamajkanac ističe da je ekipa ostvarila dio ciljeva, ali da misli da može biti još bolja.

– Zadovoljan sam svojim partijama, ali i komplet ekipom. Mislim da ćemo biti još bolji na proljeće jer zaista dobro radimo. Cilj je bio da budemo u sredini, a vjerujem da možemo biti još bolji – naveo je Timar.

Najteži dio za svakog sportistu koji igra u inostranstvu je nostalgija pa tako i za ovog Jamajkanca.

– To je naravno najteži dio našeg posla. Nedostaje porodica svaki dan, a posebno kada su praznici, onda je to baš izraženo. Međutim, odabrao sam ovaj put i to je žrtva koju moramo da podnesemo – istakao je član Slobode.

Kako bi se što bolje privikao na ekipu Timar je počeo da uči srpski jezik.

– Naučio sam već dosta srpskih riječi, posebno onih koji se koriste u igri. Ilija mi je tu mnogo pomogao. Znam lijevo – desno, ajde, pokrij, utrči. Naučili su me i neke loše riječi, psovke (smijeh), ali ih ne koristim – kaže Timar.

O tome koliko ga svi vole svjedoči što su ga vodili na slavu i familijarna okupljanja.

– Svidjela mi se hrana, a posebno volim piletinu. Često me saigrači vode sa sobom tako da sam probao domaća jela. Sviđa mi se najviše juha, gotovo je stalno jedem, a probao sam i domaće meso, zatim sarmu, ćevape. Sve to mi prija – izjavio je Luis Timar.

U Republici Srpskoj igra još jedan igrač porijeklom iz ove zemlje. Alonzo Pirt je nakon banjalučkog Željezničara zaigrao u Famosu.

– Iskreno nisam znao Pirta, on je karijeru gradio u Americi, dok sam ja igrao u prvenstvu Jamajke tako da nismo igrali jedan protiv drugog – rekao je na kraju Timar.

Pohvale

Trener Marko Tešić ističe da su saigrači odlično primili Luisa.

– Bilo je tu zaista brojnih zgoda s njima jer su svi željeli da mu pomognu, a i on sam je veoma veseo. Što se tiče fudbala, sigurno je da posjeduje kvalitet i da nam je dosta pomogao u ovoj sezoni. Ima potencijal za još više, vrijedno radi – rekao je Tešić.

Majka trener

Inače njemu je fudbal bio suđen. Potiče iz sportske porodice.

– Fudbal mi je u krvi. Najmlađi sam od četiri brata, a naša majka je fudbalski trener, tako da je izbor bio jasan. Igrao sam na Jamajci i bio šampion. Takođe sam bio najkorisniji igrač i želio sam da napravim dodatno iskorak i da svoju sreću potražim u Evropi. Ovo je prva stepenica na tom putu i preda mnom je još puno rada – kaže Timar.