Fudbaleri Krupe plasirali su se u 1/4 finale Kupa Bosne i Hercegovine. Na Gradskom stadionu savladan je Borac sa 2:0. Svi oni koji su bili na utakmicu vidjeli su jednu moćnu Krupu, sastav koji ima “glavu i rep”, disciplinu u igri, strpljivo čeka svoju šansu, i kada je dočeka matira protivnika u dva tri dodira… Na sve to, trener Slobodan Starčević nije mogao računati na nosioce igre. Van terena zbog povreda su Koljić, Redžić, Fajić…Ipak i ono što je izašlo pod svijetlost reflektora u prohladnoj banjalučkoj noći bilo je i više nego dovoljno da se izbori plasman među osam najboljih ekipa u Kupu BiH. Krupa je ispisala tako još jednu stranicu svoje istorije, jer nikada nije stigla ovako daleko u najmasovnijem takmičenju. Ako se poredi samo sa Borcem, Krupa je za razliku od ” crveno-plavih” još “živa” u oba Kupa (RS i BiH), i stoji bolje na tabeli Premijer lige BiH…. Ono što je porazno za Borac jeste svakako da su samo dva puta zaprijetili golu Fejzića, i to oba puta iz prekida, iz igre gotovo da nisu prišli golu Krupe….

Dragomir Buco Ilić nije skidao osmjeh sa lica nakon poslednjeg uspjeha.

– Poljuljalo nas je malo samo jedan osvojen bod u dva poslednja susreta kod kuće, ali nismo odstupili ni za pedalj od cilja. Mogli smo mnogo mirnije ući u nastavak šampionata, ali šta je tu je, ima tu još da se igra. Utakmica sa Borcem pokazala je da imamo dobru ekipu, koja se može nositi i sa najvećim. Moram da se zahvalim i Upravi FK Borac na veoma korektnom odnosu prema nama. Naši odnosi iz dana u dan idu uzlaznom linijom, i vjerujem da ćemo uskoro biti zaista ono što i treba, prije svega prijatelji. Mi nikada nismo krili da je Borac uvijek broj 1, i tako je i sada, bez obzira na našu pobjedu. I onu prvu, i ovu drugu…Neke stvari se ne mogu promjeniti preko noći, decenije su na strani Borca, ali ne treba niko i nama da brani i osporava da sanjamo svoj san. Krupa je lijepa fudbalska priča, koja ne traje samo godinu dana, već jednu deceniju, i svakog dana pokušavamo da je nadogradimo nečim novim. Nekada realizacijom, nekada idejom, ali dok ih ima znamo da smo živi. Dosta sam pričao, i ja bi da se radujem, kad ću ako ne večeras – poručio je Dragomir Ilić, čovjek koji uz svoj klub živi 24 časa.

Njegova uzrečica ” da se sreća ne kupuje, već zaslužuje” legla je ko kec na 10 u banjalučkoj fudbalskoj noći, kada su karte izmješane za  novo djeljenje. Od sada po nekim drugim pravilima….