Svaki komentar na dešavanja na utakmici Željezničar – Borac (1:2), bio bi suvišan, jer sve je viđeno. Orkestrirana kampanja sarajevskih medija dovela je do toga, da linčovanje fudbalera Borca, navijača i sudijske trojke bude kao nešto normalno! Nažalost, po sarajevsku čaršiju, ovaj put nije im prošlo, a bilo je svega.

Borac je odnio tri boda sa “Grbavice”, ali normalan čovjek se zapita, da li su oni uopšte vrijedni svega onoga što smo vidjeli. Na tribinama mržnja, kao da je ratna 1992. godine, vijore se zastave Armije BiH, kome čemu šalju poruku, tih 9.000 ostrašćenih navijača? Pravdaju svoju zatupljenost, i pričaju o nekoj multi kulti, jebenoj zajedničkoj državi, koja je i ovim sportskim događajem pokazala da je daleko od ostvarivog.

Mržnja se mogla sjeći nožem u nedjeljnoj novembarskoj noći. Kažu sudija Bilbija pokvario atmoferu. Lažu!

Pa utakmica nije ni počela, kada bi brojali pojedinačno, na hiljade srpskih majki platilo je psovkama. Zašto? Zato da igramo fudbal. Ni jedna, a ne hiljade majki nije vrijedno.

Dolazak navijača Borca i zasipanje te djece bakljama sa dvije tribine, i onda odluka Policije da odstrani navijače Borca, van svake je logike. Tim potezom, samo ste dali krila nacionalistima, šovinistima, fukarama, manijacima da dođu na svoje, jer poslije takve odluke na streljani su se našli fudbaleri Borca i službena lica.

Raširen trasparent o nekakvim “zakonima fizike” aludirajući na “sačekušu” Manijaka na Kupresu pokazuje samo da grupa krezubi nacionalista uživa podršku većine, i u stvari oni ne bi mogli ni živjeti da ih “kulturna” većina ne podržava.

Ponašenje domaćih fudbalera, stručnog štaba je takođe za svaku osudu, jer “divljanjem” na terenu prikrivali su svoje nedostatke sa zelenog terena koji su bili vidljivi iz aviona. A posebna priča je atak na malog Kulašina. Pa zar djete koje u Želji nije dobilo nikakvu šansu, u Banjaluci pronašao svoj drugi dom, nema pravo da se raduje golu. Pa zašto služi fudbal gospodo iz Sarajeva, već da se radujemo, a posebno golovima. I to bi zabranili, takvu BiH želite, da bude po vašoj mjeri. Da se radujemo samo kada vi dignite dva prsta, tri nesmijemo, jer to vas vrijeđa, zaboga miloga.

A, mi ćemo vas dočekati u Banjaluci, gospodski. Biće čvaraka, slanine, banjalučki ćevapa, vi to i onako konzumirate sve krišom, ali nam prodajete maglu, poput pjesme Dine Merlina….

Razmislite gospodo, urazumite se, ako FSBiH bude imao snage, tačnije Discilinska komisija, “Grbavica” će se poželiti fudbala.

“Znam ja nas, jebo nas”……