Šef stručnog štaba Radnika Slavko Petrović napustio je klupu nakon što je, poslije nekoliko poruka sa neprimjerenim sadržajem, dobio i jednu u kojoj mu se prijeti smrću.

Kako sam tvrdi, to je bila kap koja je prelila čašu, pa je odlučio da pokupi stvari, oprosti se sa saradnicima, napusti kancelariju na stadionu i otputuje u Srbiju. Kaže da je već duže vrijeme bio izložen velikom pritisku, dobijao je razne prijetnje, čak je u jednom momentu na njega potegnut i pištolj… Nakon toga situacija se nekako smirila, ali je ponovo eskalirala u posljednjih nekoliko dana.

– Već duže vreme sam bio izložen velikom pritisku, trpeo sam razne pretnje i verbalne i putem SMS-a, a posle ove poslednje, gde su mi pretili da će me ubiti, odlučio sam da od svega dignem ruke. U Radnik sam došao, kao i u svaki drugi klub, kao gospodin i tako želim i da odem – rekao je Petrović.

Naravno, u takvoj atmosferi bilo je nemoguće raditi i praviti neke kvalitetnije rezultate, čega je i sam Petrović bio svjestan. 

– Pojedinci iz uprave konstantno su iz samo njima poznatih razloga pljuvali po igračima i treneru. Iskreno, razmišljao sam o ovom potezu i pre, a prekipelo mi je poslednjih nekoliko dana. Sve je već postalo i više od drskosti, na mene je jednom čak i pištolj potegnut i ja u takvoj atmosferi niti mogu niti želim da radim – kategoričan je iskusni trener.

Ovo je bio drugi njegov boravak u Bijeljini i sa Radnikom je ostvario dosta uspjeha, posebno u prvom mandatu od 2014. do 2016. godine. U prvoj sezoni osvojio je deseto mjesto i Kup Republike Srpske, godinu kasnije popeo se tri stepenika više, ali je potvrda kvaliteta stigla u Kupu. Odbranjen je trofej Srpske, ali je osvojen i Kup BiH, pa su se Bijeljinci prvi put našli na međunarodnoj sceni.

– Vratio sam se zimus, osvojili smo šesto mesto na kraju i verovao sam da ove sezone možemo da napravimo novi iskorak prema vrhu. Međutim, traženo je da napravimo rez kako bi se budžet smanjio, ja sam na to pristao, ali sada kažem da takvu grešku više nikada neću ponoviti. Praktično, radio sam protiv sebe jer sam ostao bez deset igrača, od kojih su njih šestorica bili standardni prvotimci, a dvojica veoma bitni za nas. Traženo je i da forsiramo mlade igrače, pa smo i to ispoštovali. Ali, sa mladima treba imati strpljenja i sačekati da počnu da prave rezultate. Uostalom, neka samo pogledaju koliko sam igrača otkrio koji su Radniku omogućili da lepo živi nakon njihove prodaje – dodao je Petrović.

Emotivan rastanak

Odlazeći iz Bijeljine Petrović je čak pustio i suzu, što dovoljno govori koliko teško mu je pao ovaj rastanak.

– Bio sam pod zaista velikim stresom, ne sećam se kada sam poslednji put u životu zaplakao, ali kada sam ujutro napuštao stadion, jesam! Istoriju i uspomene niko ne može da promeni, niti da mi ih oduzme, a možda će jednog dana izaći na videlo ko je stajao iza svega ovog. Sve mi se čini da nekome izgleda nije odgovaralo to što nisam ispunjavao ničije želje – poručio je Petrović.

“Glas Srpske”