San svakog dječaka iz Banjaluke koji trenira fudbal, pa tako i moj, je da zaigra u dresu Borca, a meni se taj san ove sezone ispunio, istakao je jedan od najmlađih prvotimaca premijerligaša sa Gradskog stadiona Marko Kujundžić.

Splet nesrećnih okolnosti i problemi sa povredama Aleksandra Subića i Đorđa Ćosića izbacili su mladog igrača u prvi plan, a on je priliku objeručke prihvatio. Šef struke Vlado Jagodić nije prezao da ga uvrsti u početnu postavu u derbiju sa Zrinjskim, a on mu je vratio odličnom igrom i požrtvovanjem.

– Naravno da mi je žao zbog problema Subića i Ćosića koji su sjajni fudbaleri i momci, ali mi je drago što je trener imao povjerenja u mene i poslao me na teren. Dao sam sve od sebe da opravdam šansu i nadam se da sam u tome i uspio – kaže Kujundžić.

Srce mu je bilo puno kada je dan uoči utakmice saznao da će biti u startnoj postavi.

– Pa zbog toga sam toliko trenirao. Još da su bili i navijači na tribinama, pa da sve bude onako kako treba. Svakako, za samopouzdanje su mi mnogo značili ulasci u igru u tri prethodne utakmice jer sam debi u startnoj postavi dočekao opušten – s ponosom je ispričao Kujundžić.

Ono što sve pristalice “crveno-plavih” raduje jeste činjenica da sve više dječaka iz Borčeve omladinske škole dobija priliku da trenira sa prvim timom, pa i da nastupi na nekoj zvaničnoj utakmici.

– Uz mene je već standardan u prvom timu Đorđe Milojević, najmlađi od nas je golman Luka Damjanović, a ima ih još, poput Davida Čavića, koji strpljivo čekaju svoju priliku. Nadam se da će nas jednog dana biti još više jer bi to značilo da omladinska škola radi svoj posao onako kako treba – kaže Kujundžić.

Fudbalski je prohodao na Gradskom stadionu, odmalena zna samo za jedan klub, a veliku ulogu u njegovom razvoju imali su treneri u mlađim kategorijama Banjalučana.

– Prvi trener mi je bio Dragan Benić sa kojim sam radio od pretpionira pa sve do kadeta. Poslije sam radio sa Zoranom Dragišićem, koji je sada pomoćni trener prve ekipe, i na kraju sa Markom Maksimovićem. Od svakog sam ponešto naučio, ali ako već moram da izdvojim nekoga, najviše sam zahvalan Beniću koji me je i uveo u seniorski fudbal – tvrdi Kujundžić.

Konkurencija na lijevoj strani je prilično velika, ali među kandidatima nema zle krvi. Priznaje da mu Subić i Ćosić daju savjete na treninzima i pomažu da bude što bolji.

– Mogu samo da im zahvalim jer mi svaka sitnica koju mi otkriju mnogo znači. Imam još mnogo toga da naučim, a sa njima je sve mnogo lakše – zaključio je Kujundžić.

“Glas Srpske”