Crvena zvezda je na utakmici sa Apolonom u Vindišgarstenu imala specijalnog gosta, riječ je o ocu novog kapitena “crveno-bijelih” Marka Marina – Ranku.

Vidno raspoložen Ranko je odmah demantovao Marka koji je rekao kada je dolazio u Crvenu zvezdu da njegova porodica tradicionalno navija za “crveno-bijele”.

– Otac mi je bio partizanovac. Živjeli smo odvojeno, pa smo se viđali kad je on bio na odmoru. Pitao me je šta da mi kupi, rekao sam biciklu, jer je poni tada bio interesantan. Kaže on dobro, ali ima jedna uslov, da navijaš za Partizan. A meni idol bio Džajić, nema bicikla tog koji bi promjenio moje mišljenje. Nraavno, kupio mi je bicikl – počeo je priču Ranko Marin.

Kada je Marko zavolio Crvenu zvezdu?

– Snimao sam utakmice najslavinijih vremena, puštao sam mu sa kasete, Savićević mu se svidio. Bilo mu je interesantno da neko može tako da razbije Bajern.

Da li se sjećate prvog dresa koji ste mu kupili?

– Jedna od prvih je na slici sa trenerom Dragoslavom Stepanovićem, kad je bio trener Ajntrahta. Počeo je baš te godine da trenira u Ajntrahtu. Nisu imali obavezu da nose dresove tog kluba, Marko je nosio Zvezdin.

Kada ste primjetili da je Marko veliki talenat?

– Ne znam kakvi su najveći igrači bili u juniorima kad je Marko bio tako dobar u svoje vrijeme. Nije bilo turnira na kom nije bio najbolji igrač i strijelac. Znao sam već tada da će biti dobar fudbaler.

Od koga je naslijedio fudbalski gen?

– Svi smo mi tamo igrali fudbal, brat i ja u nekoj republičkoj ligi Republike Srpske – istakao je Ranko.

Koliko je bio težak period selidbe u Njemačku?

– Jeste, pred početak rata! Moja žena je medicinsnka sestra, a tada je postojao ugovor između Njemačke i Jugoslavije, počela je da uči jezik i spremali smo se da idemo tamo.

Da li je bilo šanse da Marko zaigra za Srbiju?

– To je bio proces… Zemlja u raspadu. Dok je bio jako mali nije se ni igrao fudbal, nego su bili ratovi. Bilo je normalno da igra za mlađe selekcije Njemčake. Niko ga odavde nije ni etiketirao, ni zvao, priznanje kvaliteta je bio poziv da obuče dres ‘elfa’.

Da li vam je žao što nije igrao za Srbiju?

– Kad je sazrio, digla se pompa, bio je najbolji mladi igrač Njemačke, dobijao je Fric Valter priznanja, medalje. Pritisak je to. Kad je dobijao pozive za reprezentaciju nije baš rado išao, prvo jer je u klubu bio zvijezda, a u reprezentaciji kao mlad znao je da nije u prvoj ekipi. To mu je smetalo, bio je nestrpljiv. Pritisak na selektora bio je da mora da igra. Možda ovo i nije trebalo da kažem, ali dobro..

Kako vam je bilo kada je 2010. godine na Mondijalu u Južnoj Africi ušao u igru protiv Srbije?

– Nisam bio tamo. Navijao sam za Njemačku samo kada Marko igra, kad je na klupi ili ne igra bio sam u kontri. Nije mi smetalo da Srbija pobijedi, samo da on igra dobro.

Da li vas je pitao nešto kada je odlučio da dođe u Zvezdu?

– Javio je samo da me obraduje – kratak je bio Rankov odgovor.

Kakav je bio vaš osjećaj?

– Ja sam tu želju imao oduvijek, ali ličilo je da neće biti realno. Svima u familiji se ostvarila želja. Bilo je emotivnih trenutaka. Posebno na prvom meču protiv Radnika. Onda i Napoli.

Da li vas je izenanadilo da je postao kapiten Crvene zvezde?

– Obradovalo me je to, ali nije iznenadilo. I to i je bila naša želja, to je i neki vrh boravka u Zvezdi.

Najbolji je igrač Superlige, da li ste mu možda postavili zadatak da postigne gol Partizanu?

– Da. To bi nas sigurno bilo sjajno.

Da li biste pristali da radite za FS Srbije i preporučite našu djecu koja su u rasijanju?

– To bi bila dobra stvar. Ima nas koji posmatramo utakmice. Neke zemlje to intenzivno rade, Hrvatska, Slovenija i Grčka. Mogu da predložim, pa neka dalje rade oni.

“Hotsport”